Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Slobodana M. (28) zbog osnovane sumnje da je 20. juna 2025. godine u okolini Lazarevca na podmukao način lišio života Zorana Lukuća (70). Nakon ubistva, optuženi je telo žrtve isekao na više delova kako bi prikrio izvršenje krivičnog dela.
Optužnica je predata Višem sudu u Beogradu, a tužilaštvo je predložilo da se Slobodanu M. produži pritvor kako bi se sprečilo ponavljanje krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu. Ova situacija izaziva uznemirenost u javnosti, s obzirom na brutalnost dela i okolnosti pod kojima je izvršeno.
Prema navodima iz optužnice, 20. juna, Slobodan M. i Zoran Lukić su se vozili u Lukićevom automobilu marke “ford fokus”. Tokom vožnje, Slobodan M. je iskoristio poverenje Lukića kako bi ga nagovorio da se odvezu do napuštenih kopova „Kolubare“. Tamo su presekli Ibarsku magistralu, a okrivljeni je iskoristio fizičku snagu da ubije Lukića. Nakon što je izvršio ubistvo, Slobodan M. je izvukao telo iz vozila i ostavio ga na nepoznatoj lokaciji unutar kopova „Kolubara“.
Nakon ubistva, okrivljeni se udaljio sa lica mesta, a u 12:33 časova izašao na deo Ibarske magistrale. Zatim je otišao do adrese stanovanja Lukića u Lazarevcu. Tamo je na parkingu pronašao otključano vozilo marke „citroen CZ“ u koje je stavio mobilni telefon žrtve. Potom je otišao do auto-perionice u Lazarevcu, gde je oprao svoj automobil „Ford fokus“ sa spoljne strane, očigledno pokušavajući da ukloni tragove svog prisustva.
U nastavku istrage, nepoznati dan nakon ubistva, Slobodan M. se vratio na mesto gde je ostavio telo Lukića i isekao ga na više delova sa namerom da prikrije izvršenje krivičnog dela. Obe noge žrtve bacio je u reku Kolubaru, a zatim napustio lice mesta.
Desna noga pokojnog Lukića pronađena je 23. juna oko 22:50 časova u reci Kolubari, dok je leva noga otkrivena sutradan u 11:50 časova. Ova otkrića su dodatno uzburkala javnost i izazvala brojne spekulacije o motivima i okolnostima ubistva.
U okviru ovog slučaja, tužilaštvo se suočava sa izazovima vezanim za prikupljanje dokaza i svedočenja koja bi mogla biti ključna za potvrđivanje optužnice. S obzirom na brutalnost dela i način na koji je izvršeno, očekuje se da će suđenje privući veliku pažnju medija i javnosti.
Ovaj strašni zločin dodatno ističe problem nasilja u društvu i potrebu za efikasnijim merama za prevenciju sličnih dela. Iako se pravda često čini sporom, ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje i poziv na akciju kako bi se obezbedila sigurnost svih građana.
U zaključku, Slobodan M. se suočava s ozbiljnim optužbama koje bi mogle značiti dugotrajne posledice za njega i njegovu budućnost. Kako se slučaj bude razvijao, od suđenja će zavisiti ne samo pravda za Zorana Lukića, već i percepcija javnosti o sigurnosti i pravdi u Srbiji. Taktike i strategije koje će tužilaštvo primeniti biće ključne za osiguranje da se istina o ovom zločinu razjasni i da se počinioc odgovara za svoje postupke.
