Republiki geodetski zavod prvi put je, po metodologiji Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta. Ovi podaci ukazuju na to da je oranica i dalje jedna od najsigurnijih investicija, dok se domaće tržište postepeno približava evropskom proseku. U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako se odnosimo prema obradivom zemljištu i koliko danas vredi hektar oranice u Srbiji.
Agroekonomista Milan Prostran je u razgovoru za RTS istakao da je obradivo zemljište strateški važno pitanje. Istakao je da je sve manje obradivog zemljišta, dok su potrebe za hranom sve veće. Prostran prognozira da će vrednost ovog zemljišta rasti u budućnosti, a trenutna prosečna cena hektara oranice u Srbiji iznosi 9.600 evra.
Međutim, postoje i ekstremni slučajevi. Na primer, hektar njive u okolini Bačke Topole prodat je za čak 120.000 evra. Prostran objašnjava da su različiti razlozi za ovako visoke cene. „Cenu zemljišta podiže i pretpostavka da će se u nekom delu graditi infrastrukturni objekti, da će se možda dobiti dozvola da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko, postoje špekulativne radnje,“ naveo je. Dodao je da svako ko ulaže u ovaj sektor očekuje profit.
U Srbiji, najatraktivnija područja za poljoprivredu su ravnice, posebno Vojvodina, Stig i Mačva. Međutim, postoje i delovi zemlje gde uopšte nema prometa sa zemljištem. U tim oblastima postoji tradicionalna veza sa zemljom, i ona se ne prodaje, već se čuva za naredne generacije ili se eventualno daje u zakup. Takvi primeri su Istočna Srbija, kao i regioni oko Kučeva i Petrovca na Mlavi.
Prostran smatra da se u Srbiji loše odnosimo prema ovom sektoru. Odluke koje se donose u vezi sa poljoprivrednim zemljištem često nemaju dugoročnu viziju, što može dovesti do problema u budućnosti. Kako se tržište razvija, važno je obezbediti održivost i efikasnost u korišćenju obradivog zemljišta.
Ovi podaci i analize ukazuju na sve veću važnost poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, ne samo kao ekonomskog resursa, već i kao strategijske vrednosti. Kako se potrebe za hranom povećavaju globalno, tako i vrednost poljoprivrednog zemljišta raste. U tom kontekstu, Srbija se mora suočiti sa izazovima i prilikama koje dolaze sa promenama na tržištu.
Uprkos trenutnim trendovima, postoje i izazovi koji se moraju prevazići. Na primer, urbanizacija i industrijalizacija često utiču na dostupnost poljoprivrednog zemljišta. Ove promene zahtevaju pažljivo planiranje i upravljanje resursima, kako bi se obezbedila održivost poljoprivredne proizvodnje.
Osim toga, investicije u infrastrukturu i podrška malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima ključne su za razvoj ovog sektora. Državne politike i strategije treba da budu usmerene na očuvanje poljoprivrednog zemljišta i poboljšanje uslova za rad poljoprivrednika.
U zaključku, obradivo zemljište u Srbiji igra ključnu ulogu u ekonomiji i društvu. Kako se tržište razvija, važno je da se svi akteri, uključujući državu, investitore i poljoprivrednike, udruže kako bi se osigurala dugoročna održivost i profitabilnost ovog sektora. Samo kroz zajednički rad i strateško planiranje možemo obezbediti da poljoprivredno zemljište ostane vitalni resurs za buduće generacije.
