Premijer Mađarske Viktor Orban je oštro kritikovao Evropsku uniju zbog odluke da Srbija ne otvori klaster 3 u procesu pristupanja. Tokom jučerašnjeg Samita EU – Zapadni Balkan, Orban je izjavio da je „briselska oholost na vrhuncu“ i da je to „najtačniji način da se opiše šta se dešava u Briselu ovih dana“. Ova izjava dolazi u svetlu činjenice da je srpski predsednik Aleksandar Vučić odlučio da ne prisustvuje ovom samitu, što je Orban podržao rekavši da je Vučić bio „u pravu što nije učestvovao u ovoj farsi“.
Orban je izrazio zabrinutost zbog načina na koji se Srbija tretira u procesu pristupanja EU, naglašavajući da su prošle četiri godine bez značajnog napretka po ovom pitanju. On je ukazao na to da se problemi vezani za vladavinu prava često koriste kao izgovor za usporavanje procesa pristupanja, dok se u slučaju Ukrajine ti problemi ne primenjuju. Ova paralela između Srbije i Ukrajine dodatno je pojačala Orbanovu kritiku prema briselskim birokratama, za koje je rekao da su sazvali samit bez prisustva značajnog broja članica.
Pored toga, Orban je skrenuo pažnju na to da su članice EU, uključujući Mađarsku, spremne da se suprotstave pritiscima koji dolaze iz Brisela, posebno kada je reč o finansiranju Ukrajine. „Mi Mađari nećemo učestvovati u ovome i ostaćemo ovde koliko god je potrebno“, rekao je Orban, ističući da su „nekoliko besanih noći bolje od rata“.
S obzirom na to da je Srbija juče izostala sa Samita, Vučić je izjavio da smatra da mora da štiti interese Srbije i da će zemlja nastaviti sa svojim evropskim putem. Odluka EU da ne otvori klaster 3 sa Srbijom dodatno je pogoršala situaciju i stavila Srbiju u nepovoljan položaj u okviru procesa pridruživanja. Vučić je naglasio da je važno ostati fokusiran na nacionalne interese i ne podleći pritiscima koji dolaze iz Brisela.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je proces pristupanja EU za Srbiju bio pun izazova, a mnogi smatraju da su uslovi koje EU postavlja često nejasni i nejednaki. Unutar EU, postoji i dalje podela između država članica koje podržavaju brže proširenje i onih koje su skeptične prema ovom procesu. Ovaj sukob interesa dodatno otežava situaciju za Srbiju, koja se bori da ispuni zahteve koji često deluju kao prepreke umesto kao podrška njenom razvoju.
S tim u vezi, Orbanova izjava o „briselskoj oholosti“ može se shvatiti kao odraz frustracije ne samo Mađarske, već i drugih država koje se osećaju zapostavljeno u procesu donošenja odluka unutar EU. On je svojom izjavom podsetio da je važno da se glasovi svih članica čuju i da se ne zanemaruju interesi zemalja koje se bore za svoj put ka članstvu.
U narednim danima, očekuje se da će se rasprave o proširenju EU nastaviti, a Srbija će morati da pronađe način da se izbori za svoje interese u ovom kompleksnom okruženju. Dok se čini da su odnosi između Srbije i EU na klimavim nogama, postoji i dalje nada da će dijalog i saradnja prevladati, omogućavajući Srbiji da napreduje ka svom cilju – članstvu u Evropskoj uniji.
S obzirom na trenutne okolnosti, važno je napomenuti da će Srbija morati da nastavi sa reformama i da se bori protiv predrasuda koje postoje unutar EU, kako bi osigurala svoj put ka punopravnom članstvu. U isto vreme, saradnja sa susednim zemljama i jačanje regionalnih odnosa mogu biti ključni faktori u ovom procesu.
