ZLATIBOR – Osiguranje u poljoprivredi u Srbiji ostaje na niskom nivou, ispod 15 procenata, što predstavlja značajan problem u kontekstu sve izraženijih klimatskih promena. Milo Marković, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja, istakao je u razgovoru za Tanjug da su klimatske promene uzrok mnogih izazova s kojima se poljoprivrednici suočavaju, uključujući sve učestalije prolećne mrazeve koji uništavaju useve.
Na panelu „Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi“ održanom na Zlatiboru, Marković je naglasio da klimatske promene dovode do prekomerne i prevremene vegetacije, što otežava osiguranje useva. Kada dođe vreme za osiguranje, često nema šta da se osigura. „To je jedan par problema koji delimično uzrokuje drugi izazov – mali obuhvat osiguranja u našoj zemlji. Na primer, u Mađarskoj je procenat osiguranja 50 procenata, u Hrvatskoj 60 procenata, a u Sloveniji čak 80 procenata,“ objasnio je Marković.
Jedan od ključnih koraka za poboljšanje situacije, kako je naveo, jeste promena kultura koje se gaje, kao i unapređenje tehnologije sadnje. Takođe, važno je jačanje finansijske stabilnosti poljoprivrednika kako bi postali zainteresovani za osiguranje. „To nije samo osiguranje; radi se o sinergiji između osiguravača, banaka i države, koja je ključna u ovom procesu. Subvencije u EU kreću se od 50 do 70 procenata premije osiguranja, dok su kod nas 40 ili 70 procenata. U toku su pregovori sa državom da se te subvencije izjednače u svim regionima kako bi se povećao interes za osiguranje,“ dodao je Marković.
Osiguranje u poljoprivredi je u prošlosti dostizalo nivo od 15 procenata, ali se sada spustilo na oko 13 procenata, pri čemu država pokriva 70 procenata premije, a ostatak lokalne samouprave. Marković je istakao da čak ni u regionima sa višim obuhvatom osiguranja ne postoji stoprocentna pokrivenost, a glavni razlog za to je nedovoljna informisanost poljoprivrednika o benefitima osiguranja.
Panel „Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi“ deo je trodnevne konferencije „Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora“, koju su organizovale Privredna komora Srbije (PKS), Udruženje banaka Srbije (UBS) i Udruženje osiguravača Srbije (UOS). Ova konferencija okupila je stručnjake, predstavnike banaka, osiguravajućih kuća i drugih institucija.
Savetnik predsednika PKS-a, Veljko Jovanović, naglasio je nakon panela da je jedan od najvećih problema transfer znanja, gde su najugroženiji najmanji proizvođači. „Veći problem je koliko finansijske institucije razumeju izazove, nego koliko mali poljoprivrednici razumeju šta treba da urade i gde se unaprediti. Preporuka sa ovog skupa je da osiguravajuće kuće, banke i PKS sarađuju kao integratori koji bi pomogli da se znanje proširi kroz regionalne komore i dođe do svakog poljoprivrednika,“ zaključio je Jovanović.
Ova situacija zahteva hitnu reakciju i promene u pristupu osiguranju u poljoprivredi, kako bi se osigurala održivost i otpornost ovog sektora na klimatske promene. Ulaganje u edukaciju i informisanje poljoprivrednika, kao i izjednačavanje subvencija, mogli bi biti ključni koraci ka poboljšanju stanja u ovoj oblasti. U suprotnom, poljoprivreda u Srbiji može se suočiti sa sve većim problemima, koji će dodatno ugroziti sigurnost hrane i ekonomsku stabilnost.
