Dušanka Todorović (74) osuđena je danas u Višem sudu u Beogradu na 15 godina zatvora zbog pokušaja teškog ubistva iz koristoljublja trovanjem bromazepanom Dragiše Jovanovića (85) i Čedomira Blagojevića (87) u Železniku u novembru 2019. godine. Ova presuda doneta je na osnovu dokaza i svedočenja koja su razotkrila ozbiljnost njenih dela.
Sudija Marina Barbir izrekla je jedinstvenu kaznu od 15 godina zatvora, uz pojedinačne kazne za pokušaj teškog ubistva od po 8 godina za svaku od žrtava. U obrazloženju presude, sudija je naglasila da je Todorović odgovorna za teške posledice koje su proizašle iz njenog postupka. Naime, ona je 1. novembra 2019. godine u stanu Dragiše Jovanovića stavila više tableta bromazepana u pasulj, koji je Jovanović pojeo i izgubio svest.
Pre nego što je došlo do ovog incidenta, Jovanović je više puta pozajmljivao novac Dušanki, ukupno 5.000 evra, i tražio od nje da mu vrati dug. On je pretežio da će obavestiti njenog sina o dugovanju. U nameri da se domogne papira koji je Jovanović čuvao kao dokaz o pozajmljenim sredstvima, Todorović je odlučila da ga otrova, kako bi ukrala te dokaze. Kada je Jovanović pao u nesvest, ona ga je nagovarala da jede još pasulja dok je sama uživala u čvarcima.
Sledećeg jutra, Jovanovića je pronašla njegova ćerka, koja se zabrinula zbog njegovog neodazivanja na pozive. Njegov život je spašen zahvaljujući hitnoj medicinskoj intervenciji, ali je on preminuo sedam meseci kasnije, nikada se potpuno ne oporavivši od trovanja.
Todorović je takođe osuđena za pokušaj ubistva Čedomira Blagojevića, kojem je stavila bromazepan u kafu. Blagojević je bio uverljiv kada je pustio Todorović u svoj stan, verujući da se interesuje za čišćenje njegovog doma. Ona je, dok je on bio u kuhinji, zamenila svoju šoljicu sa njegovom, u koju je stavila tablete, a zatim mu ukrala 6.000 dinara iz novčanika.
Toksične koncentracije leka u krvi obe žrtve dovele su ih u opasnost, a njihovi životi su spašeni zahvaljujući brzom delovanju lekara. Tokom suđenja, sudija Barbir je istakla da je Todorović priznala da je ubacila bromazepane, ali da je zapravo stavila više tableta nego što je prvobitno tvrdila. Ovo je bio podmukao način izvršenja krivičnog dela, koji je iskoristio blizak odnos poverenja koji je imala sa Jovanovićem i komšijski odnos sa Blagojevićem.
Dušanka Todorović je provela oko četiri i po godine u pritvoru i kućnom pritvoru, što će joj se uračunati u kaznu. Nakon izricanja presude, ona se brani sa slobode i nije se pojavila na objavi presude, što je njeno pravo. Takođe, ima mogućnost da se žali na ovu prvostepenu odluku Apelacionom sudu.
Tokom svoje odbrane, Todorović je ranije priznala da je stavila po tri bromazepana od 3 miligrama u pasulj i kafu, objašnjavajući da nije imala nameru da ih ubije, već da ih uspava i tako ukrade. Ova izjava dodatno komplikuje njen slučaj, s obzirom na to da su njeni postupci u suprotnosti sa zakonom i moralom.
Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, a presuda je postavila pitanje o poverenju u ljudskim odnosima, posebno u situacijama kada se radi o starijim osobama koje su često ranjive. Sudski proces je pokazao ozbiljnost koristoljublja i posledice koje takvo ponašanje može imati po život i zdravlje drugih. Na kraju, presuda Dušanki Todorović služi kao upozorenje o opasnostima koje mogu proizaći iz zlih namera i nedostatka empatije.
