Na dan 6. februara 2026. godine, u porodičnoj kući u Surčinu, došlo je do nasilnog incidenta u kojem je muškarac, prema izveštajima, verbalno napao svoju vanbračnu suprugu. Ovaj incident je započeo uvredama, a nakon kraće verbalne rasprave, situacija je eskalirala do fizičkog nasilja. U jednom trenutku, muškarac je zadao udarac svojoj partnerki u predelu leve strane obraza i uha, što je rezultiralo teškom telesnom povredom za žrtvu.
Ova vrsta nasilja u porodici je ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju društva. Prema podacima različitih organizacija i agencija, nasilje u porodici se često ne prijavljuje, a žrtve se osećaju zarobljeno u ciklusu nasilja. Mnoge žene, poput one u ovom slučaju, često se suočavaju sa dodatnim psihološkim pritiscima koji ih sprečavaju da potraže pomoć ili da prijave zlostavljanje.
U Srbiji, zakonodavni okvir se poslednjih godina poboljšava kako bi se zaštitile žrtve nasilja. Postoje različiti zakoni koji se bave pitanjima nasilja u porodici, kao i mehanizmi za zaštitu, ali je i dalje potrebno mnogo rada na podizanju svesti i educiranju građana o ovim pitanjima. Policija i centri za socijalni rad igraju ključnu ulogu u ovom procesu, ali je važno da se i zajednica uključi u pružanje podrške žrtvama.
Žrtve nasilja često nailaze na prepreke kada pokušavaju da traže pomoć. Strah od odmazde, sramota i osećaj krivice mogu ih sprečiti da potraže podršku od prijatelja, porodice ili institucija. Osim fizičkih povreda, mnoge žrtve trpe i emocionalne i psihološke traume koje mogu imati dugoročne posledice na njihovo mentalno zdravlje.
U ovom konkretnom slučaju, nakon što je žrtva zadobila tešku telesnu povredu, važno je da se obezbede adekvatni lekarski pregledi i tretmani. Medicinska pomoć je ključna kako bi se osiguralo da žrtva dobije potrebnu negu i podršku. Takođe, pravne mere moraju biti preduzete kako bi se osiguralo da počinilac bude odgovoran za svoje postupke.
Društvo igra značajnu ulogu u sprečavanju nasilja u porodici. Edukacija i podizanje svesti o problemu su od suštinske važnosti. Programi koji se bave ovim pitanjima, kako u školama, tako i u zajednici, mogu pomoći u smanjenju stigmatskog pristupa prema žrtvama i podsticati otvoreniju diskusiju o nasilju u porodici.
Uloga medija takođe ne sme biti zanemarena. Mediji mogu pomoći u oblikovanju javnog mnjenja i povećanju svesti o problemima nasilja u porodici. Kroz izveštavanje o slučajevima kao što je ovaj, mediji mogu podstaći ljude da prepoznaju znakove nasilja i da reaguju kada primete da se neko suočava sa zlostavljanjem.
Osim što su potrebni zakonski okviri i institucije koje će štititi žrtve, takođe je važno stvoriti kulturu koja ne toleriše nasilje. To uključuje razgovor o problemima rodne ravnopravnosti, a takođe i izazivanje stereotipa i normi koje podržavaju nasilje.
U zaključku, incident iz Surčina je još jedan u nizu slučajeva koji ukazuju na ozbiljnost problema nasilja u porodici. Potrebno je uložiti napore na više nivoa kako bi se obezbedila adekvatna zaštita za žrtve i sankcionisali počinioci. Kroz edukaciju, podršku zajednice i aktivno uključivanje medija, možemo raditi na stvaranju sigurnijeg društva za sve.
