Milka Ivanović, baka ubijene devojčice Tamare Ivanović, neutešna je i nakon 20 godina od zločina koji je šokirao celu Srbiju. „Teže je nego prvog dana, verujte, iako je prošlo 20 godina. Dete nam je ubila zver i to boli sve više“, izjavila je Milka kada su je novinari Republike posetili. Tamara, koja je tada imala samo 13 godina, ubijena je 2005. godine od strane Dragana Nikolića, poznatog kao Čombe, dok je pokušavala da mu pomogne.
Incident se dogodio na Aranđelovdan, kada se Tamara vraćala iz škole. Na putu je naišla na pijanog muškarca koji je pao na zemlju. Nikolić, tada 43-godišnji skitnica, prethodno je počinio zločin nad drugom devojčicom. Tamara je, ne sluteći opasnost, pružila ruku kako bi mu pomogla da ustane, ali je on iznenada izvadio nož i izbo je 19 puta.
Istraga je pokazala da su se svedočenja i dokazi protiv Nikolića nagomilali. Mnogi su se sećali da je Tamara bila poznata po svom dobrom srcu i želji da pomogne drugima. Njeno ubistvo bilo je brutalno i nepredviđeno, a ubica je uhapšen nakon višednevne potrage. Tokom suđenja, Nikolić se ponašao bezobzirno, čak se i smejao dok je izricana presuda. Izrečena mu je kazna od 40 godina zatvora.
Tamarin telefon pronađen je na Pančevačkoj pijaci, što je bio dodatni dokaz da je bio pri svesti kada je počinio zločin. Ova tragedija ostavila je trajne ožiljke na porodicu, a Milka je ispričala kako je njena snaja, Tamarin majka, umrla od tuge, dok je njen sin, neutešni otac, preminuo tri godine kasnije. „Tamarin deda je umro za njom već naredne godine. Naša porodica je razorena“, rekla je Milka.
Na mestu gde je Tamara ubijena, danas se nalazi uređena pruga, ali se sećanja na taj strašan dan ne mogu izbrisati. „Ubio je monstrum, o kojem ne želim ni reč da znam“, rekla je Milka, izražavajući ogorčenje nad sistemom koji štiti zločince. „Zatvorenici traže neka prava, a oduzimali su najsvetija prava na život, čak i deci.“
Milka se prisetila dana kada je Tamara nestala. „Nije mi bilo dobro, imala sam temperaturu, baš sam loše“, rekla je, držeći se za ogradu dok je pričala o tome kako su je tražili. Na kraju su je pronašli, ali je već bilo prekasno. „Svi smo je našli. Skoro je do kuće bila došla kad je naišla na skitnicu“, ispričala je baka sa suzama u očima.
Danas, Milka živi sa svojim unukom, bratom ubijene Tamare, u kući koja nekada bila puna života. „Sad vlada muk“, rekla je, izražavajući tugu zbog gubitka. Iako su prošle dve decenije, bol zbog gubitka omiljenog unučeta i dalje je prevelika. „Dan zverskog ubistva pamtim kao najteži u životu“, dodala je.
Ova tragedija iz 2005. godine ostavila je dubok trag ne samo na porodicu Ivanović, već i na celu zajednicu. Mnogi se sećaju Tamare kao devojčice koja je imala svetlu budućnost, a njen prerani odlazak ostavio je neizbrisiv pečat. I dalje se postavlja pitanje kako je moguće da se ovakvi zločini dešavaju i kako društvo može da zaštiti svoju decu od takvih pretnji.
Porodica nastavlja da se bori s tugom, a Milka se nada da će se jednog dana pravda konačno ostvariti. „Nadam se da će se stvari promeniti, da će se zaštititi naša deca i da ovakve tragedije više nikada neće biti“, zaključila je baka, noseći težak teret gubitka koji nikada neće biti zaboravljen.
