Zamenik ministra odbrane u Savetu ministara Aleksandar Goganović izneo je zabrinutost zbog pokušaja bespravnog knjiženja srpske imovine, uključujući verske objekte i pravoslavna groblja, u Mostaru. On je istakao da ti postupci predstavljaju ozbiljan udar na osnovna ljudska prava i svesno brisanje tragova srpskog postojanja na tom prostoru. Goganović je u izjavi za Srnu naglasio važnost Saborne crkve i sveštenstva u Mostaru kao duhovnog utočišta za srpski narod, a takođe je označio te pokušaje kao sistemsko pravno nasilje.
Prema njegovim rečima, Saborna crkva u Mostaru predstavlja nepobitan dokaz viševekovnog srpskog prisustva u dolini Neretve. Goganović je naglasio da ovi postupci nisu rezultat administrativnih nesporazuma, već su deo šireg sistema kršenja prava. U tom kontekstu, on je podvukao da su takvi akti u direktnoj suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, kao i sa međunarodnim pravom, koje garantuje verske slobode kao osnovno ljudsko pravo.
U suštini, Goganovićevo upozorenje oslikava sve veću zabrinutost među srpskom zajednicom u Mostaru, koja se suočava sa izazovima očuvanja svog identiteta i kulturne baštine. U poslednjim decenijama, u ovom gradu su se dogodili značajni sukobi i tenzije između različitih etničkih i verskih zajednica. Srpska zajednica je često bila na meti raznih pritisaka, a Goganovićev apel dolazi u trenutku kada se čini da su ti pritisci intenzivirani.
Verska i kulturna baština srpskog naroda u Mostaru je veoma bogata i raznolika. Saborna crkva, koja datira iz 19. veka, predstavlja simbol srpskog identiteta u ovom regionu. Pored toga, pravoslavna groblja i crkve su ključni elementi srpske kulture i tradicije. Gubitak ili oduzimanje tih objekata značilo bi ne samo fizičko uništenje, već i duhovno osiromašenje srpske zajednice.
Goganović je takođe napomenuo da su ovakvi postupci neophodni da bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu. On je pozvao sve relevantne institucije da reaguju kako bi se zaštitila prava srpskog naroda i očuvala njihova kulturna baština. Njegova izjava je odjeknula u srpskoj zajednici, koja traži veću podršku i zaštitu svojih prava u skladu sa međunarodnim standardima.
U ovom kontekstu, značaj očuvanja verskih sloboda i prava na imovinu postaje sve jasniji. Goganović ističe da su verske slobode temelj svakog demokratskog društva i da je njihovo kršenje neprihvatljivo. On poziva na dijalog i saradnju među svim zajednicama u Mostaru kako bi se izbegle tenzije i sukobi.
U zaključku, situacija u Mostaru pokazuje kompleksnost odnosa između različitih etničkih i verskih grupa. Pokušaji bespravnog knjiženja srpske imovine predstavljaju ozbiljan izazov za opstanak srpske zajednice u ovom gradu. Goganovićevo upozorenje može poslužiti kao poziv na akciju, ne samo za srpsku zajednicu, već i za sve relevantne institucije, kako bi se obezbedila prava svih građana i očuvala kulturna baština koja čini identitet ovog regiona. U tom smislu, važno je raditi na izgradnji međusobnog poverenja i poštovanja među različitim zajednicama, što može doprineti dugoročnom miru i stabilnosti u Mostaru.
