Otisci stopala pronađeni na muljevitoj obali jezera Turkana, u severnom delu Kenije, stari su oko 1,43 miliona godina i otkrivaju nove informacije o vrsti Paranthropus boisei, jednom od drevnih članova ljudske evolutivne loze. Ova otkrića, koja uključuju 21 otisak stopala pripadajući osam jedinkama, sugerišu da su se ove životinje kretale u grupama, verovatno u potrazi za hranom ili vodom.
Istraživači su analizirali oblike otisaka i došli do zaključka da su ih ostavile odrasle muške jedinke. Ovo otkriće pruža novi uvid u društvenu organizaciju vrste, sugerišući da su se muške jedinke kretale u grupama bez ženki i mladunaca. Paleoantropolog Kevin Hatala, vodeći autor studije objavljene u „Proceedings of the National Academy of Sciences“, istakao je da otkriće pruža dubok uvid u to kako su ovi hominini izgledali, kako su se kretali i na koji način su komunicirali sa svojim okruženjem.
Paranthropus boisei, poznat po fosilima lobanje i zuba, imao je snažnu vilicu, velike kutnjake i koštani greben na vrhu lobanje, što je omogućavalo pričvršćivanje snažnih mišića za žvakanje. Ova vrsta se veruje da se hranila čvrstom biljnom hranom, uključujući trave, močvarne biljke, orašaste plodove i semenke. Analize otisaka sugerišu da je ova vrsta bila veća nego što se ranije pretpostavljalo, sa visinom do 1,83 metra i težinom od oko 75 kilograma, što je slično veličini vrste Homo erectus koja je živela u istom području.
Naučnici se pitaju zašto se ova grupa kretala uz obalu jezera. Moguće je da su tražili hranu ili vodu, patrolirali područjem ili se jednostavno kretali zajedno. Jedna od hipoteza sugeriše da bi mogla biti reč o grupi muških jedinki bez partnerki, što podseća na društvene strukture kod nekih primata, poput gorila, gde dominantni mužjak kontroliše pristup ženki.
Paranthropus boisei je postojala pre oko 2,3 miliona godina, a izumrla je pre približno 1,2 miliona godina, verovatno zbog klimatskih promena koje su uticale na dostupnost hrane. Naučnici navode da je moguće da su se suočavali sa konkurencijom sa vrstom Homo erectus, koja je takođe živela u to vreme i koristila slične resurse.
Ovo otkriće predstavlja jedan od retkih dokaza koji ne govori samo o anatomiji drevnih hominina, već i o njihovom ponašanju i načinu života. Kroz studije poput ove, istraživači dobijaju dragocene uvide u prohujale epohe, čime se dodatno obogaćuje naše razumevanje ljudske evolucije. Ova saznanja su ključna za razumevanje kako su naši drevni preci živeli, kako su se kretali u svom okruženju i kako su se organizovali u društvene grupe.
