Istraživači su otkrili više od 111.000 paukova koji opstaju u, kako se čini, najvećoj paukovoj mreži na svetu, smeštenoj u mračnoj pećini na granici Albanije i Grčke. Ova fascinantna kolonija nalazi se unutar Sumporne pećine, koja je formirana delovanjem sumporne kiseline nastale oksidacijom vodonik-sulfida u podzemnim vodama. Mreža se prostire na 106 kvadratnih metara i sastavljena je od hiljada pojedinačnih mreža u obliku levka, što ukazuje na izuzetnu organizaciju i saradnju ovih paukova.
Glavni autor studije, Ištvan Urak, vanredni profesor biologije na Univerzitetu Sapientia u Transilvaniji, ističe da je ovo prvi dokaz kolonijalnog ponašanja kod dve vrste paukova. Ova otkrića su objavljena 17. oktobra u časopisu „Subterranean Biology“. Urak je izrazio oduševljenje prilikom prvog susreta s ovim fenomenom, naglašavajući kako prirodni svet još uvek skriva mnoga iznenađenja.
Tim istraživača nije prvi koji je primetio ovu neobičnu koloniju. Speleolozi iz Češkog speleološkog društva prvi su je uočili 2022. godine tokom ekspedicije u kanjonu Vromoner. U 2024. godini, naučnici su ponovo posetili pećinu i uzeli uzorke koje je Urak analizirao, pre nego što je organizovao novu ekspediciju.
Analiza je pokazala da u koloniji žive dve vrste paukova: Tegenaria domestica i Prinerigone vagans. Procene tokom posete pećini ukazuju na to da u njoj živi oko 69.000 primeraka T. domestica i više od 42.000 primeraka P. vagans. DNK analize su potvrdile dominaciju ovih vrsta. Urak napominje da je kolonija u Sumpornoj pećini jedna od najvećih ikad dokumentovanih i da je ovo jedinstven slučaj suživota dve vrste koje obično ne koegzistiraju u tako velikim brojevima.
U tipičnim okolnostima, T. domestica bi mogla loviti P. vagans, ali nedostatak svetlosti u pećini može uticati na njihove sposobnosti. Umesto toga, pauci se hrane biljnim komarcima, koji se pak hrane belim mikrobnih biofilmova, čime se stvara složena ekološka mreža.
Pećina sadrži sumpornu vodu koja omogućava opstanak mikroorganizama, insekata i njihovih predatora. Istraživači su otkrili da ishrana bogata sumporom utiče na mikrobiom paukova, čineći ga siromašnijim u poređenju s jedinkama koje žive izvan pećine. Genetska istraživanja pokazuju da su pauci iz ove kolonije genetski različiti od svojih rođaka iz spoljnog sveta, što ukazuje na adaptaciju na ekstremne uslove.
Urak naglašava važnost očuvanja ove kolonije, s obzirom na to da se pećina nalazi između dve države, što može otežati njenu zaštitu. Istraživači planiraju dodatne studije kako bi saznali više o životu u Sumpornoj pećini i njenim stanovnicima, otvarajući vrata novim saznanjima o ovim fascinantnim stvorenjima.
