Fosilizovani zubi stari između 2,6 i 2,8 miliona godina otkriveni su u severoistočnoj Etiopiji, što upućuje na to da su u tom području istovremeno živela dva različita tipa hominina. Ovo otkriće, rezultat višedecenijskog arheološkog projekta, donosi nove uvide u složenu mrežu ljudske evolucije. Deset zuba pronađenih između 2018. i 2020. godine pripada rodu Australopithecus, dok tri zuba, pronađena 2015. godine, pripadaju rodu Homo, čiji su članovi moderni ljudi (Homo sapiens). Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
Preklapanje ovih dvaju vrsta hominina u fosilnom zapisu je retko, a do sada se smatralo da se Homo pojavio nakon Australopithecusa. Ova nova saznanja ukazuju na to da su različite vrste mogle koegzistirati. Australopithecus je hodao uspravno, ali je imao manji mozak, dok su vrste roda Homo, sa većim mozgovima, često doživljavane kao evolucioni napredak. Međutim, koegzistencija ovih vrsta pokazuje da su hominini razvijali i više vrsta istovremeno.
Kej Rid, koautor studije, napominje da evolucija nije linearna, već grmasto stablo sa više grana, gde neke vrste nestaju. Od 2002. godine, Rid je ko-direktor istraživačkog projekta Ledi-Geraru, koji se fokusira na traženje ranih dokaza o vrstama roda Homo. Tim je ranije otkrio najstariju poznatu vilicu roda Homo, staru 2,8 miliona godina.
Fosili Australopithecusa, posebno poznati po „Lusi“, otkrivenoj 1974. godine, predstavljaju ključne dokaze o evoluciji. U novoj studiji, zubi Australopithecusa datirani su na 2,63 miliona godina, dok su zubi roda Homo datirani na 2,59 i 2,78 miliona godina. Naučnici su oprezni u vezi sa identifikacijom vrste dok ne budu imali više podataka.
Zubi pronađeni u Afarskom regionu, koji je ključan za istraživanje ljudske evolucije, predstavljaju veliki izazov za arheologe. Kristofor Kampisano, koautor studije, naglašava kako je važno imati tim lokalnih lovaca na fosile, koji su upoznati sa terenom. Iako su zubi samo deo slagalice, istraživači se nadaju da će pronaći više dokaza koji bi mogli pomoći u razumevanju evolucije.
Studija je značajna jer pruža uvid u period od 3 do 2 miliona godina, koji ostaje misterija u proučavanju ljudske evolucije. Problemi u proučavanju ovog perioda uključuju način na koji su stari slojevi tla taloženi u istočnoj Africi. Dr. Stefani Melilo, paleoantropološkinja, naglašava važnost strukturnih basena koji pomažu arheolozima da razumeju evoluciju.
Nova istraživanja pokazuju da Australopithecus nije bio sam u Afarskoj depresiji, ukazujući na moguće interakcije između različitih vrsta hominina. Iako je trenutno nemoguće sa sigurnošću reći kako su koegzistirali, naučnici istražuju kako su koristili resurse i kako su se prilagodili promenama u okruženju. Ova otkrića dodatno obogaćuju naše razumevanje ljudske evolucije i složenih odnosa među drevnim vrstama.
