Naučnici su napravili fascinantno otkriće u svetu astronomije, pronalazeći belog patuljka koji i dalje guta ostatke planetarne materije čak i nakon milijardi godina od svog formiranja. Ova pojava ukazuje na mogućnost da planetarni sistemi ostanu aktivni i nakon što njihova matična zvezda prestane da postoji.
Beli patuljak LSPM J0207+3331, koji se nalazi na udaljenosti od 145 svetlosnih godina od Zemlje, nekada je bio normalna zvezda. Pre otprilike tri milijarde godina, njegovi spoljni slojevi su se urušili, a zvezda se transformisala u stanje belog patuljka. Međutim, nova istraživanja pokazuju da ovaj „zombi“ zvezda nije zaspala, već aktivno proždire ostatke onoga što se pretpostavlja da je bila stenovita planeta. Ovaj fenomen podržava teoriju da planetarni sistemi mogu ostati u stanju aktivnosti i nakon uništenja svojih zvezda.
Beli patuljak predstavlja završnu fazu evolucije većine zvezda u univerzumu, uključujući i Sunce. Ove zvezde su izuzetno guste, male i slabo svetleće, pri čemu se njihova masa često približava masi Sunca, dok su veličinom slične Zemlji. Zbog svoje gustine, beli patuljci imaju snažno gravitaciono polje koje može izazvati zanimljive fenomene u svojoj okolini, kao što su iskrivljenja svetlosti ili interakcije sa obližnjim objektima.
Naučnici su analizirali spektroskopske podatke i otkrili prisustvo mešavine teških elemenata u atmosferi ovog belog patuljka, uključujući magnezijum, gvožđe, silicijum i kobalt. Ovi elementi se obično nalaze u stenovitim telima poput Zemlje, a njihovo prisustvo na površini sugeriše da su se nedavno akumulirali. Patrick Dufour sa Instituta za istraživanje egzoplaneta Trottier naglašava da je količina stenovitog materijala koja se nalazi u belom patuljku neuobičajeno visoka za ovaj tip zvezde, a veruje se da je objekat koji je bio progutan imao prečnik od 120 milja pre nego što se raspao.
NASA je takođe otkrila srednje infracrveno svetlo oko LSPM J0207+3331, što ukazuje na postojanje diska krhotina oko zvezde, bogatog silikatima – istom supstancom koja se nalazi u spoljnim slojevima planeta.
Prema naučnicima, situacija oko ovog belog patuljka bila je mirna tri milijarde godina, ali se čini da je nešto nedavno pokrenulo njegovu aktivnost. Džon Dabs sa Instituta za nauku svemirskog teleskopa sugeriše da bi mogla postojati velika gasovita planeta koja još uvek egzistira u njegovoj blizini, izazivajući poremećaje u orbitama manjih tela i pomerajući ih ka zvezdi tokom vremena. Ovo otkriće pruža nova saznanja o evoluciji zvezda i njihovim interakcijama u kasnijim fazama životnog ciklusa planetarnih sistema.
