Komitet Senata Sjedinjenih Američkih Država koji istražuje veze švajcarskih banaka sa nacistima iz Drugog svetskog rata otkrio je sumnju u vezi sa 890 računa u banci Kredi Svis. Ove informacije su iznete tokom saslušanja Odbora za pravosuđe u Vašingtonu, gde je takođe saopšteno da su neki od sumnjivih računa ostali otvoreni do 2020. godine, dok su drugi tek nedavno otkriveni. Ove tvrdnje dolaze u vreme kada se obnavljaju istrage o finansijskim aktivnostima nacista tokom rata.
Senator Čak Grasli, koji vodi ovu istragu, naveo je da je bivša švajcarska banka Kredi Svis upravljala novcem koji je pripadao nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, kao i nemačkom proizvođaču oružja i Nemačkom Crvenom krstu. Ove informacije sugerišu da su veze između Kredi Svisa i nacističkog režima mnogo obimnije nego što se ranije verovalo. Takođe, otkriveno je da je ekonomsko-finansijska služba SS-a imala račun u banci preko kojeg su se finansirali nacisti u bekstvu u Argentinu.
Grasli je istakao da je Kredi Svis od 1990-ih godina uskraćivao informacije tokom istraga koje su se vodile u vezi sa ovom temom. U međuvremenu, UBS, koji je preuzeo Kredi Svis 2023. godine, sada je pozvan da dostavi dodatne informacije o ovim računima i vezama sa nacistima.
Na jučerašnjem saslušanju, direktor banke u SAD, Robert Karofski, izjavio je da je banka uvek bila spremna da sarađuje u istrazi i da želi da istina bude potpuno otkrivena. On je dodao da su finansijska pitanja vezana za neaktivne račune rešena sporazumom iz 1999. godine, kada su Kredi Svis i UBS pristali da isplate 1,25 milijardi dolara, što je tada bila rekordna suma, u cilju kompenzacije žrtvama Holokausta i njihovim naslednicima.
Očekuje se da će trenutna istraga Senata biti završena ovog leta, a konačni izveštaj je predviđen do kraja godine. Ove informacije dolaze u trenutku kada se javnost sve više interesuje za ulogu švajcarskih banaka u finansijskim aktivnostima tokom Drugog svetskog rata, kao i za način na koji su te institucije postupale sa novcem koji je poticao iz kriminalnih aktivnosti.
U poslednjih nekoliko decenija, švajcarske banke su se suočavale sa brojnim kritikama zbog svoje tajnosti i načina na koji su upravljale neaktivnim računima, posebno u vezi sa žrtvama rata. Ove nove informacije mogle bi dodatno da utiču na reputaciju banaka i da izazovu javne i političke reakcije u Švajcarskoj i širom sveta.
U svetlu ovih otkrića, važno je napomenuti da su švajcarske banke, uključujući Kredi Svis, odavno bile na meti kritika zbog svoje navodne saradnje sa nacističkim režimom. Ove institucije su često bile optuživane za pranje novca i skrivene transakcije koje su im omogućile da profitiraju od ratnog haosa. Kroz istoriju, švajcarske banke su se trudile da održe svoj imidž kao neutralne i pouzdane finansijske institucije, ali skandali vezani za nacističke račune i neaktivne račune žrtava Holokausta ozbiljno su poljuljali to poverenje.
Očekuje se da će dalja istraživanja i izveštaji otvoriti nova pitanja o etici i odgovornosti banaka, kao i o tome kako se nositi sa nasleđem koje su ostavili nacisti i njihovi finansijeri. Dok se ova tema nastavlja razvijati, važno je ostati informisan i pratiti kako će se situacija dalje odvijati, posebno u svetlu rastuće potražnje za pravdom i transparentnošću u finansijskim institucijama.
