Srbija se suočila s neuobičajenim vremenskim uslovima za ovo doba godine. Na planinama poput Kopaonika, Zlatibora i Crnog Vrha zabeležen je sneg, dok su temperature u pojedinim mestima, poput Prijepolja, pale na svega 1°C. Ova pojava je rezultat hladnog fronta koji je stigao preko tzv. „bečkih vrata“, donoseći nagli pad temperature i padavine.
Meteorolozi objašnjavaju da je do ovakvih vremenskih uslova došlo zbog prodora hladnog vazduha sa severa, što je dovelo do značajnog pada temperature i snežnih padavina na višim nadmorskim visinama. Iako je sneg u maju retka pojava, stručnjaci ističu da se ovakve situacije dešavaju s vremena na vreme i da su u granicama višegodišnjeg proseka.
Nagle vremenske promene mogu imati negativan uticaj na poljoprivredu, posebno na voćarske i povrtarske kulture koje su osetljive na mraz i niske temperature. Republički hidrometeorološki zavod upozorava poljoprivrednike na mogućnost oštećenja useva i preporučuje preduzimanje mera zaštite.
Prema najavama meteorologa, očekuje se postepeno poboljšanje vremenskih uslova. U narednim danima temperature će rasti, a vreme će biti promenljivo sa smenom sunčanih i oblačnih intervala, uz mogućnost kratkotrajnih pljuskova. Sneg u maju predstavlja neuobičajenu, ali ne i nepoznatu pojavu u Srbiji. Ovakve vremenske anomalije podsećaju na važnost praćenja vremenskih prognoza i prilagođavanja planova u skladu sa promenama u atmosferi.
Izraz „Bečka vrata“ koristi se u meteorologiji za označavanje prirodnog prolaza između Alpa i Karpata, koji omogućava prodor hladnog arktičkog vazduha sa severa Evrope ka Balkanu, uključujući i Srbiju. Kada se „Bečka vrata otvore“, to znači da se atmosferski uslovi menjaju tako da omogućavaju ulazak hladnih vazdušnih masa kroz ovaj prolaz, što može dovesti do naglog zahlađenja, padavina, pa čak i snega, čak i u prolećnim mesecima. Meteorolog Ivan Ristić objašnjava da je ovaj prolaz ključan za dolazak hladnog vazduha u naše krajeve.
Prodor hladnog vazduha u maju, iako neuobičajen, može imati značajan uticaj na zdravlje, posebno kod osetljivih grupa stanovništva. Udisanje hladnog vazduha može izazvati sužavanje disajnih puteva, povećanje lučenja sluzi i otežano disanje. Ovo posebno pogađa osobe sa astmom ili hroničnim bronhitisom, kod kojih se simptomi mogu pogoršati. Takođe, hladan vazduh može povećati rizik od infekcija grudnog koša.
Hladnoća izaziva sužavanje krvnih sudova, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska i opterećenja srca. Kod osoba sa postojećim srčanim oboljenjima, ovo može povećati rizik od angine pektoris, srčanog udara ili moždanog udara. Nagle promene vremena mogu izazvati glavobolje, migrene, razdražljivost i nesanicu. Osobe koje pate od psihičkih tegoba, poput depresije ili anksioznosti, mogu osetiti pogoršanje simptoma tokom ovakvih vremenskih oscilacija.
Hladno vreme može povećati bolove kod osoba sa reumatskim oboljenjima, artritisom ili osteoartritisom. Niske temperature i promena atmosferskog pritiska mogu izazvati ukočenost i nelagodnost u zglobovima. Starije osobe, hronični bolesnici, trudnice i deca su posebno osetljivi na nagle promene temperature. Kod njih se simptomi osnovnih bolesti mogu intenzivirati, a imuni sistem može biti dodatno oslabljen.
Preporučuje se oblačenje slojevito kako bi se održala telesna temperatura, izbegavanje naglih fizičkih napora na hladnom vazduhu, kao i održavanje optimalne temperature u zatvorenim prostorijama. Pratite vremensku prognozu i prilagodite svoje aktivnosti vremenskim uslovima. Konzultujte se sa lekarom ako primetite pogoršanje simptoma hroničnih bolesti.
Iako je sneg u maju retka pojava, važno je biti svestan potencijalnih zdravstvenih rizika koje ovakve vremenske promene mogu doneti i preduzeti odgovarajuće mere zaštite.
