Sinoć je u UK „Parobrod“ otvorena izložba fotografija Željka Šafara pod nazivom „134“. Ova izložba donosi jedinstveni uvid u Beograd kroz crno-bele fotografije koje beleže transformacije i destrukciju urbanog tkiva grada, kao i njegovih memorija. Otvarajući izložbu, beogradski arhitekta Bojan Kovačević istakao je važnost Šafarovih radova, koji prikazuju više od samih slika – oni su svedočanstvo o vremenskim preseku jednom nestajanju i rušenju.
Šafarove fotografije ne predstavljaju klasične kadrove; one su više od toga. U njima se ogleda duboka analiza urbanog prostora, gde se kroz prizore prožima osećaj gubitka i nostalgije. Kovačević je naglasio da su vagoni, prikazani na fotografijama, simboli prolaznosti i privremenosti, mesta koja su nekada bila domovi, a sada su samo relikti prošlosti. Beograd, koji je nekada bio fokusiran na svoju železničku stanicu, sada se suočava s izazovima identiteta i kontinuiteta.
Fotografije u izložbi „134“ predstavljaju mračnu stranu urbanizacije, gde je grad izgubio svoju centralnu tačku, a memorija o nekadašnjem životu na tim mestima gotovo je izbrisana. Kovačević je govorio o tome kako je Beograd, kroz svoje promene, postao razsredišten grad, daleko od nekadašnjeg identiteta. Šafarove slike su snažne poruke koje izazivaju refleksiju o tome kako se sećamo prošlosti i kako je ona oblikovala našu sadašnjost.
U ovoj kolekciji, umetnost i dokumentacija se prepliću, stvarajući nešto što ne može biti lako klasifikovano. Iako bi neki mogli posumnjati u spontanost ili nameštenost ovih prizora, Šafarove fotografije su toliko snažne da prelamaju svaku sumnju. One su svedočanstvo o stvarnosti Beograda koja se suočava sa svojim unutrašnjim konfliktima, ali i sa spoljnim pritiscima urbanizacije.
Izložba takođe naglašava značaj glavne železničke stanice, koja je nakon 134 godine postojanja zatvorena. Šafarove fotografije beleže taj proces uništavanja i gubitka, ali ih istovremeno čuvaju u kolektivnoj svesti. Ova stanica, koja je nekada bila ključna tačka za dolaske i odlaze, sada je simbol zaborava i propadanja.
Kroz radove Željka Šafara, posetioci imaju priliku da sagledaju ne samo promene u prostoru, već i promene u društvenoj svesti. Fotografije su poziv na razmišljanje o tome kako urbanizacija ne utiče samo na fizičko okruženje, već i na identitet ljudi koji u njemu žive. Šafar kroz svoje slike istražuje granice između umetnosti i stvarnosti, između onoga što je nekada postojalo i onoga što se sada vidi.
Izložba „134“ će biti otvorena do 16. juna, pružajući svima priliku da se upuste u ovu duboku analizu grada i njegovih transformacija. Kroz prizmu jednog umetnika, posetioci mogu da se suoče s pitanjima o identitetu, memoriji i urbanoj kulturi. Ova izložba nije samo prikaz fotografija, već i poziv na razmišljanje o tome kako gradovi, kao živi organizmi, prolaze kroz promene koje oblikuju njihovu sudbinu.
Šafarove fotografije su snažan podsetnik na to koliko je važno čuvati sećanja i identitet, čak i kada se suočavamo s imperativima modernizacije. One nas pozivaju da preispitamo svoju vezu sa mestima koja nas okružuju i da se zapitamo šta se gubi u procesu urbanizacije. Kroz ovu izložbu, umetnik nas poziva da prepoznamo i cenimo vrednost onoga što imamo, pre nego što to nestane zauvek iz našeg vidokruga.
