Kilogram suve nane na tržištu dostiže cenu od 4 do 5 evra, što je dovelo do naglog rasta proizvodnje ove biljke u Srbiji, ali i širom Evrope. Hektar pod ovom biljkom može dati i do 1.500 kilograma suvog lista, što znači da prihodi od hektara nane variraju između 6.000 i 7.000 evra. Troškovi ulaganja za podizanje i održavanje zasada su oko 2.000 evra, što uključuje troškove sadnog materijala, radne snage, navodnjavanja i sušenja. Na osnovu ovih informacija, poljoprivrednici mogu očekivati čistu zaradu od oko 5.000 evra po hektaru.
Jedna od najvećih prednosti proizvodnje nane je stalna potražnja u različitim industrijama, uključujući farmaceutsku i prehrambenu. Nana se koristi u proizvodnji čajeva, sirupa, eteričnih ulja, bombona, sokova i kozmetike. Organska nana je posebno tražena na izvoznim tržištima, gde cene mogu biti čak 30% više nego na domaćem tržištu. Proizvođači naglašavaju da je otkup gotovo zagarantovan, jer otkupljivači često dolaze direktno na imanja, a oni koji poseduju sopstvene sušare ili destilerije ulja ostvaruju dodatnu zaradu.
Gajenje nane ne zahteva skupu mehanizaciju, što omogućava i malim porodičnim gazdinstvima da se uključe u ovu delatnost. Sadnice se obično sade na proleće, a već iste godine moguće je brati list. Biljka ima životni vek od tri do četiri godine, pa su ulaganja u nju različita svake sezone.
Stručnjaci preporučuju da se obrati posebna pažnja na navodnjavanje i pravovremenu žetvu, jer od tih faktora zavisi kvalitet i količina suvog lista, a samim tim i cena na tržištu. Proizvodnja nane se pokazala kao unosan posao, koji je mnogim poljoprivrednicima pomogao da ostanu na selu i od poljoprivrede stvore stabilan izvor prihoda.
Sve veća potražnja za nanom, kako na domaćem, tako i na stranim tržištima, stvara dodatne mogućnosti za poljoprivrednike. Mnogi od njih prepoznali su potencijal ove biljke i odlučili se za njenu proizvodnju, što doprinosi razvoju ruralnih sredina i jačanju lokalne ekonomije.
U svetlu ovih informacija, može se konstatovati da je nana postala više od obične biljke koja se koristi za osvežavanje čaja. Ona je postala ozbiljan izvor zarade, a s obzirom na niske troškove ulaganja i stalnu potražnju, hektar ove lekovite biljke može doneti profit koji se retko može naći kod drugih kultura. Za mnoge poljoprivrednike, proizvodnja nane predstavlja priliku da unaprede svoje poslovanje i osiguraju bolju budućnost.
Pored ekonomske isplativosti, gajenje nane takođe ima značajnu ulogu u održivom razvoju i očuvanju životne sredine. Ova biljka može doprineti unapređenju biodiverziteta u poljoprivrednim ekosistemima, a njena upotreba u ekološkoj proizvodnji dodatno povećava njenu vrednost na tržištu.
U zaključku, proizvodnja nane u Srbiji se pokazuje kao perspektivna i profitabilna delatnost. S obzirom na sve veće zahteve tržišta i povoljne uslove za gajenje, poljoprivrednici imaju priliku da ostvare značajne prihode i doprinesu razvoju svojih zajednica. Uloga nane kao ekonomskog faktora postaje sve značajnija, a njena popularnost u industrijama čini je ključnom kulturom za budućnost srpske poljoprivrede.
