Institutu za biologiju mora Univerziteta Crne Gore ribar Gojko Mitrović dostavio je fotografije mlade jedinke velike bele ajkule, ulovljene i puštene na 12 kilometara od obale i na dubini od 115 metara. Ova vrsta prirodno zalazi u Jadransko more, stanovnik je čitavog Mediterana, ali je njena brojnost znatno manja nego u prošlosti, pa se njena Mediteranska populacija smatra kritično ugroženom. Prema podacima Instituta, tokom proteklih skoro 30 godina, ovo je tek treći ulov ove vrste u našim vodama. Najnoviji nalaz mlade jedinke u Jadranu zabeležen je 2023. godine u Hrvatskoj, saopšteno je iz Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore.
Ajkule, raže i himere, odnosno hrskavičave ribe, spadaju među najugroženije grupe kičmenjaka na svetu. Savremeni naučni podaci ukazuju na to da se više od trećine vrsta iz ove grupe suočava s pretnjom izumiranja. U poslednjim decenijama napori za očuvanje hrskavičavih riba su značajno povećani, a ključni razlog za to je pravilno funkcionisanje morskih ekosistema. Ove životinje su od suštinskog značaja za zdravlje mora, jer pomažu u održavanju ravnoteže u ekosistemima.
Premda odrasle jedinke bele ajkule mogu predstavljati potencijalnu opasnost za čoveka, napadi ajkula su nešto što se retko dešava. Činjenica je da ljudi imaju urođeni strah od životinja koje mogu biti opasne, što je često posledica medijskih izveštaja i popularne kulture. Prirodnjački muzej Floride vodi svetsku bazu napada ajkula na čoveka. Prema njihovim podacima, tokom 2024. godine zabeležena su četiri napada sa fatalnim ishodom, po jedan u SAD-u, Zapadnoj Sahari, Egiptu i Maldivima. Ova statistika obuhvata sve vrste ajkula, ne samo veliku belu.
U Crnoj Gori zabeležen je samo jedan napad ajkule na čoveka, i to sredinom prošlog veka. Iz Instituta navode i neke od preventivnih mera koje bi plivači trebali da preduzmu, poput izbegavanja plivanja u zoru, na većim udaljenostima od obale, ili u blizini ribolovnih aktivnosti. Na našoj strani Jadrana, poslednji napad ajkule sa fatalnim ishodom dogodio se u Hrvatskoj 1974. godine. Napad bez smrtnog ishoda zabeležen je 2008. godine kod ostrva Vis u Hrvatskoj, kada je ajkula napala ronioca koji je sa sobom nosio ulovljenu ribu. U većini mediteranskih zemalja, pa i u Crnoj Gori, ciljani izlov velike bele ajkule je zabranjen, što doprinosi njenom očuvanju.
Iz Instituta ističu da im je Gojko Mitrović dostavio redak i vredan podatak sa naučne tačke gledišta. Mlada jedinka velike bele ajkule oslobođena je iz mreže, a Mitrović je dostavio sve informacije o ulovu, uključujući i fotografije, što je zaslužilo pohvale i zahvalnost stručnjaka. Ovakvi podaci su od izuzetne važnosti za istraživanje i očuvanje ove vrste, koja je pod sve većim pritiskom zbog ribolova, zagađenja i gubitka staništa.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da su ajkule ključni deo morskih ekosistema. Njihova prisutnost pomaže u održavanju biološke raznovrsnosti i zdravlja mora. Zbog toga je očuvanje ovih vrsta od suštinskog značaja ne samo za morski život, već i za ljude koji zavise od zdravih mora za ribolov i turizam.
Kako se nastavljaju istraživanja i napori na očuvanju velike bele ajkule u Jadranu, takođe je važno edukovati javnost o ovim fascinantnim stvorenjima i njihovoj ulozi u ekosistemu. Prava slika o ajkulama često se gubi u strahu i mitovima, dok su one zapravo vitalni deo morskog sveta koji zaslužuje naše poštovanje i zaštitu.
