Analiza Fiskalnog saveta, rađena prema standardima Evropske unije, pokazuje da Srbija trenutno nema značajne probleme u svom penzijskom sistemu i da je njegova dugoročna finansijska održivost osigurana. Nikola Altiparmakov, predstavnik Fiskalnog saveta Srbije, ističe da je ova analiza ključna za dugoročno planiranje penzijskog sistema, a slične analize se u Evropi rade svake tri godine.
U analizi se naglašava da Srbija ima stabilan i održiv penzioni sistem, što znači da penzioneri mogu očekivati povećanje svoje realne kupovne moći u budućnosti. Altiparmakov objašnjava da analiza omogućava identifikaciju potencijalnih problema pre nego što postanu ozbiljni, što omogućava pravovremene reforme kako bi se izbegle radikalne promene.
Prema njegovim rečima, Srbija nema nagomilane probleme zahvaljujući reformama sprovedenim 2003. godine, kao i onima iz 2014. i 2019. godine, kada je vraćena „švajcarska formula“ za obračun penzija, koja je kasnije i nadograđena. Ove reforme su obezbedile finansijsku stabilnost penzionog sistema. Takođe, Altiparmakov je najavio povećanje penzija od 12,2 odsto koje će penzioneri osetiti u januaru, što je u skladu sa „švajcarskom formulom“ koja predviđa da penzije prate rast plata i cena.
Starenje stanovništva predstavlja dodatni izazov za penzioni sistem. Predviđa se da će do 2041. godine svaki četvrti građanin Srbije biti stariji od 65 godina. Altiparmakov podseća da je demografija „sudbina“ i da se analiza demografskih trendova ne može zanemariti. Iako demografsko starenje predstavlja pritisak na penzioni sistem, Srbija nije izuzetak, jer se slični problemi javljaju u svim evropskim zemljama.
Analiza takođe pokazuje da se ne očekuju značajne promene u broju korisnika starosne penzije, dok se predviđa smanjenje broja korisnika invalidske i porodične penzije. To smanjenje je rezultat smanjenja zloupotreba u sistemu, kao i povećanog učešća žena na tržištu rada, što dovodi do manje potrebe za porodičnom penzijom.
Jedno od važnih pitanja je odnos prosečne plate i prosečne penzije. Altiparmakov ističe da će, zahvaljujući sprovedenim reformama, ovaj odnos ostati iznad 40 odsto u narednih 20 do 25 godina, a zatim će postepeno opadati na oko 38-39 odsto do 2050. godine. Mogućnost postepenog povećanja starosne granice za odlazak u penziju takođe se razmatra, kao i jačanje privatne dopunske penzijske štednje, s obzirom na to da privatni penzijski fondovi nisu ispunili svoja očekivanja.
Starosna granica za odlazak u penziju za muškarce iznosi 65 godina, dok će za žene od 1. januara biti 64 godine. Plan je da se uslovi izjednače do 2032. godine, kada će i muškarci i žene odlaziti u penziju sa 65 godina. Altiparmakov naglašava da trenutni finansijski motivi ne podstiču građane da ostanu na radu nakon 65. godine. Predlaže da bi se mogli uvesti aktuarske nagrade za one koji se penzionišu nakon tog uzrasta, kako bi se podstaklo produženje radnog veka.
Na kraju, Altiparmakov napominje da se u budućnosti može razmatrati postepeno povećanje starosne granice na 66 ili 67 godina, ali to trenutno nije neophodno. Ove mere, zajedno sa sveobuhvatnim reformama, mogu doprineti očuvanju stabilnosti penzijskog sistema i obezbeđenju adekvatnih penzija za buduće generacije.
