Poslednjih godina, problem nelegalnih objekata u Srbiji postao je sve očigledniji, a vlada je konačno odlučila da preduzme korake ka rešavanju ovog pitanja. U okviru napora za uspostavljanje e-uprave, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, najavila je donošenje novog zakona koji će omogućiti legalizaciju objekata na jednostavan način. Ovaj zakon, koji je stupio na snagu 24. oktobra 2023. godine, predstavlja značajan korak ka rešavanju problema bespravne gradnje u Srbiji.
Jedna od ključnih prednosti novog zakona jeste što se postupak legalizacije sada odvija brže i transparentnije. Prethodni zakoni su zahtevali dugačke procedure, često u trajanju od nekoliko godina, a legalizacija je bila uslovljena ispunjavanjem strogih urbanističkih i tehničkih uslova. Sa novim zakonom, građani koji su u vlasništvu nelegalnih objekata mogu podneti prijavu za upis prava svojine bez potrebe za dodatnom dokumentacijom koja bi inače bila neophodna.
Ministar Sofronijević naglašava da je cilj ovog zakona da se vrati dostojanstvo ljudima koji su sagradili kuće ili stanove za svoje potrebe, bez straha od rušenja. Prema podacima iz 2016. godine, bilo je više od dva miliona bespravnih objekata, a blizu milion od njih su stambeni. Novim zakonom se omogućava brzo i jednostavno rešenje za ovu kategoriju građana, uz prednost za one koji su gradili za svoje potrebe.
Upisom prava svojine, vlasnici dobijaju mogućnost da slobodno raspolažu svojom imovinom, što uključuje prodaju, poklon i nasledstvo. Takođe, kao upisani vlasnici, mogu da uzmu hipoteku ili kredit, što im otvara vrata za dalji razvoj ili rekonstrukciju svojih objekata. U skladu sa zakonom, postoje i kategorije građana koji su oslobođeni plaćanja naknada za upis, kao što su invalidi, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje ili više dece.
Ministarstvo je takođe prepoznalo da mnogi objekti nemaju utvrđenog vlasnika. U 2016. godini, ukupno 4,3 miliona objekata nije imalo jasno definisanog vlasnika, a taj broj je porastao na 4,8 miliona do danas. Ovaj zakon omogućava da se i ti objekti upišu u zemljišne knjige, čime se stvara jasnija slika o imovinskim pravima u zemlji.
Prijava za legalizaciju počinje 8. decembra i trajaće 60 dana, uz dodatnih 30 dana za eventualne prigovore. Građani mogu prijavu podneti elektronski ili na šalterima svojih opština ili pošta. Potrebno je samo da prilože važeću ličnu kartu i dokaz o osnovu sticanja imovine, kao što su kupoprodajni ugovor ili rešenje o nasleđivanju.
Jedan od važnih ciljeva zakona je nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Građevinski inspektori će redovno izveštavati o novim slučajevima bespravne gradnje, a postupci će biti ubrzani putem digitalizacije i korišćenja dronova za nadzor. Očekuje se da će se lokalni inspektori obavezati na redovno izveštavanje, čime će se stvoriti sistem koji će sprečiti nove bespravne gradnje.
Nakon što se podnesu prijave, podaci će se proveriti u Agenciji za prostorno planiranje i izgradnju, a kada se utvrdi da su svi uslovi zadovoljeni, podnosilac prijave će dobiti potvrdu o upisu prava svojine. Naknade za upis su određene u skladu sa zonama u kojima se objekti nalaze, a za određene kategorije građana su predviđene olakšice.
U cilju zaštite seoskih domaćinstava, zakon predviđa posebne naknade za kuće na selu. Na ovaj način, država želi da omogući ljudima da reše svoje imovinske odnose, a istovremeno da osigura da se poštuju pravila i zakoni koji regulišu gradnju i upis prava svojine.
Sve u svemu, novi zakon o legalizaciji predstavlja priliku za mnoge građane da svoj status učine legalnim i da reše višedecenijske probleme sa nelegalnim objektima. Uvođenjem digitalizacije i unapređenjem procedura, očekuje se da će se proces legalizacije znatno ubrzati, a građanima omogućiti lakši pristup pravima na imovinu.
