Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, tačnije policijske stanice Stari grad i Savski venac, u saradnji sa Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, uhvatili su Igora Miloševića (47) zbog sumnje da je počinio krivična dela razbojništva i razbojništva u pokušaju. Njegovo hapšenje je usledilo nakon niza nasilnih incidenata koji su se dogodili 18. avgusta 2025. godine.
Milošević je poznat kao serijski silovatelj, a njegovo kriminalno delovanje počelo je još 1992. godine kada je prvi put uhapšen. Tada je tokom tri dana napao devet žena, od kojih je četiri silovao. Njegova obrazloženja za ova krivična dela bila su da je bio pod dejstvom alkohola i opijata, i nikada nije priznao krivicu. Nakon odslužene kazne zbog silovanja, 18. jula 2025. godine, izašao je iz zatvora, a ubrzo nakon toga ponovo se upustio u kriminalne aktivnosti.
Incidenti u kojima je Milošević učestvovao uključuju napad na radnice u foto-radnji i frizerskom salonu. Prvo je otišao u foto-radnju u Brankovoj ulici pod izgovorom da želi da fotokopira lični dokument. Međutim, nakon što je ušao, napao je radnicu, udario je pesnicom u glavu, a zatim joj otkinuo minđuše s ušiju i, uz pretnju makazama, oduzeo 3000 dinara. Nakon ovog napada, pobegao je s mesta događaja.
Nakon napada u foto-radnji, Milošević se preselio u Ulicu Đuke Dinića, gde je ušao u frizerski salon s namerom da opljačka radnicu. Uz pretnju oštrim predmetom, pokušao je da joj oduzme novac. Srećom, policija je brzo reagovala i pronašla ga ispod Brankovog mosta u skrivenoj prostoriji. Uhvaćen je i uhapšen, a osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.
Ova situacija izazvala je zabrinutost među građanima, posebno s obzirom na Miloševićevu prošlost i učinjena krivična dela. Njegovo ponavljanje nasilnih napada ukazuje na ozbiljne probleme u sistemu rehabilitacije i praćenja osoba sa kriminalnom prošlošću. Čini se da su mnogi ljudi u Beogradu u strahu od njegovog povratka, s obzirom na to da je Milošević već imao istoriju nasilnog ponašanja.
Pored toga, njegovo hapšenje je izazvalo i raspravu o tome kako se postupa sa osobama koje su ranije bile osuđene za teške zločine. Mnogi se pitaju kako je moguće da je Milošević mogao da se vrati u društvo nakon izdržane kazne, a da nije bio adekvatno rehabilitovan. Da li je sistem dovoljno efikasan da zaštiti građane i spreči takve povratnike u kriminal?
U poslednjih nekoliko godina, policijske akcije u Beogradu su se značajno unapredile, a brzina reakcije tokom ovog incidenta pokazuje posvećenost vlasti da se obračuna sa nasiljem i kriminalom. Ipak, pitanje ostaje kako sprečiti da se ovakvi incidenti ponavljaju i kako osigurati da osobe poput Miloševića ne mogu lako da se vrate u kriminal.
Na kraju, ovaj slučaj je još jedan podsetnik na važnost praćenja i rehabilitacije osoba sa kriminalnom prošlošću. Bez adekvatnog nadzora i podrške, društvo može postati žrtva njihovog ponovnog delovanja. Policija i pravosudni sistem moraju raditi zajedno kako bi obezbedili sigurnost građana i sprečili slične situacije u budućnosti.
