Predrag Milojević, osuđeni ratni zločinac iz Rume, podneo je zahtev za ponavljanje krivičnog postupka pred Višim sudom u Beogradu, tačnije Odeljenjem za ratne zločine. Njegovi advokati, Uroš Ristić i Marko Nikolić, argumentuju da su prikupljeni novi dokazi koji bi mogli dovesti do preispitivanja njegove pravosnažne presude. Milojević je, naime, osuđen na dvadeset godina zatvora zbog ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika, koji se dogodio na Ovčari.
Ovaj zahtev se oslanja na nekoliko ključnih dokaza. Prvi od njih su obdukcioni zapisnici i identifikacione forme za svih 200 žrtava na Ovčari, koje je obezbedio Zavod za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Iz ovih dokumenata proizlazi da među žrtvama nije bilo onih koji su zaklani ili ubijeni iz neposredne blizine vatrenim oružjem u glavu, što je suprotno onome što se tvrdilo tokom suđenja Milojeviću.
Pored obdukcijskih nalaza, branioci su dostavili i video snimak datiran na 20. novembar 1991. godine. Ovaj snimak je korišćen kao dokaz pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u postupku protiv generala Mileta Mrkšića i drugih. Na njemu se može videti da je Milojević bio na drugom mestu u vreme kada su se događali zločini na Ovčari, što dodatno podržava njegovu odbranu.
U okviru ovog zahteva, branioci takođe ističu da se protiv jednog od svedoka saradnika koji su teretili Milojevića vodi krivični postupak u Hrvatskoj zbog ubistva francuskog državljanina Jean-Michel Nicoliera na Ovčari. Ovaj detalj može dodatno oslabiti kredibilitet svedoka koji su svedočili protiv Milojevića. Takođe, drugi svedok saradnik je osuđen u odsustvu na dvadeset godina zatvora u Hrvatskoj, što dodatno ukazuje na moguće manipulacije i prevaru u svedočenju tokom suđenja.
Osim novih dokaza, branioci ističu i da je Milojević nevin i da je nezakonito proveo ukupno 11 godina i 10 meseci u pritvoru i zatvoru, što iznosi oko 4300 dana. U tom periodu, neki svedoci iz Hrvatske su tvrdili da im je Milojević spasio život, riskirajući sopstvenu sigurnost pred pripadnicima srpskih vojnih formacija. Ovi svedoci su svedočili da su bili svedoci njegovih humanih dela, što može imati značajnu težinu u njegovom zahtevu za ponavljanje postupka.
S obzirom na sve navedeno, Milojevićevi advokati smatraju da su novi dokazi dovoljni da se ponovo razmotri njegov slučaj, a Viši sud u Beogradu će imati zadatak da proceni valjanost i težinu ovih dokaza. U pravnom sistemu, ponavljanje postupka može biti odobreno u slučajevima kada se pojave novi dokazi koji bi mogli uticati na ishod suđenja.
Ratni zločini na Ovčari ostavili su duboke ožiljke u srpskom društvu i veoma su osetljiva tema. Mnogi se pitaju kako će ovaj slučaj uticati na percepciju pravde i odgovornosti za zločine počinjene tokom ratova devedesetih godina prošlog veka. Takođe, važno je napomenuti da ovakvi zahtevi za ponavljanje postupka mogu izazvati različite reakcije javnosti, od onih koji podržavaju pravdu do onih koji smatraju da se time omalovažavaju žrtve.
U narednom periodu, Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu će razmatrati ovaj zahtev i odlučiti o daljim koracima. Ovaj slučaj će zasigurno ostati u fokusu medijske pažnje, kao i u svesti javnosti koja se suočava sa nasleđem ratne prošlosti.
