Veliki broj državljana Srbije tokom 2025. godine našao se na meti policijskih akcija širom evropskih zemalja, zbog sumnje da su učestvovali u organizovanom kriminalu, prevarama, krađama i drugim teškim krivičnim delima. Dok većina građana Srbije migrira na Zapad u potrazi za boljim životom, manji broj pojedinaca koristi ovu priliku za brzo bogaćenje kroz kriminalne aktivnosti. Iako na prvi pogled deluje kao bajkovita priča o uspehu, stvarnost je mnogo mračnija.
U protekloj godini, gotovo deset državljana Srbije našlo se u centru velikih međunarodnih istraga zbog sumnje da su učestvovali u spektakularnim prevarama. Njihova imena povezana su s milionskim iznosima, filmskim prevarama i brojnim nasamarenim žrtvama. Istražitelji su identifikovali takozvane „majstore prevare“, čiji su metodologije varirale od pseudoreligijskih rituala do sofisticiranih finansijskih prevara, a šteta koju su izazvali mjeri se u milionima.
Jedna od najpoznatijih prevarantkinja je Marijana M., koja je zajedno sa članovima svoje porodice „hipnotisala“ ljude u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji. Njena taktika uključivala je ubeđivanje žrtava da im može pomoći u rešavanju problema kao što su „crna magija“, „povratak voljenih“ ili „zaustavljanje bolesti“. Jedna žrtva joj je isplatila čak 700.000 evra kako bi „spasila“ svog sina. Žrtve su bile emocionalno ranjive osobe koje su verovale da plaćaju za rituale, talismane i „duhovna čišćenja“, dok su članovi njenog klana živeli u luksuzu.
Policija je otkrila da se u stanovima prevaranata nalaze enterijeri koji više liče na filmske setove nego na domove „duhovnih iscelitelja“. U okviru istrage, deo klana je uhapšen, dok se za Marijanom i dalje traga. Njena rođaka, Ceca M., takođe je uhapšena zbog sumnje da je obmanjivala ljude, ali je zahvaljujući odluci tužilaštva izbegla dužu zatvorsku kaznu uprkos teškim optužbama.
U drugom slučaju, Džimi Jovanović, poznat i kao Rafael Baher, prevario je uglednog industrijalca iz Zapadne Austrije za 40 bitkoina, što danas vredi skoro 4 miliona evra. Jovanović je uspeo da se predstavi kao investitor i uveri žrtvu da je njegov ulog u projektu nekretnina ozbiljan, dok je u stvarnosti čekao trenutak da prevari svoju žrtvu.
Druga kriminalna grupa, uključujući dvojicu Srba, optužena je za prevaru imućnih ljudi, tražeći zlato i plemenite metale kao „dokaz“ ozbiljnosti, dok su žrtvama plaćali falsifikovanim novčanicama. U jednom slučaju, žrtva iz Belgije izgubila je zlato vredno 140.000 evra, a umesto pravog novca dobila je kofer pun falsifikata.
Policija je otkrila da su radnici u kompanijama koje su vodili neki od uhapšenih Srba živeli u neljudskim uslovima, bez tekuće vode i funkcionalnih toaleta, dok su ih primoravali da plaćaju visoke kirije i radili su za plate manje od minimalca. Ove situacije ukazuju na ozbiljne probleme unutar zajednice, gde su pojedinci spremni da iskoriste slabosti drugih u cilju lične koristi.
Ove priče o prevarama i kriminalnim aktivnostima otkrivaju mračnu stranu migracija i ukazuju na potrebu za većom svesti i zaštitom potencijalnih žrtava. Policija i pravosudni sistem moraju da rade zajedno kako bi se suočili s ovim problemima i zaštitili građane od ovakvih prevara. U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da, iako mnogi traže bolje životne uslove, postoje i oni koji koriste te okolnosti za ličnu dobit na račun drugih.
