U Specijalnom sudu u Beogradu, ministar kulture Nikola Selaković je jasno izrazio svoj stav o optužbama koje mu se stavljaju na teret. Tokom suđenja, koje se vodi u vezi sa slučajem poznatim kao „Generalštab“, Selaković je izjavio da mu je jezički i gramatički razumljivo za šta ga tužilaštvo tereti, ali da mu sadržinski nije jasno šta je pogrešio. On je naglasio da se smatra nevino optuženim i da nije kriv. Optužnica, koja je protiv njega podneta od strane Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK), uključuje zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave tokom „skidanja“ svojstva kulturnog dobra.
Selaković je istakao da je o optužnom predlogu saznao iz medija, a ne direktno od tužilaštva, što je dodatno podstaklo sumnje u transparentnost procesa. Na pitanje sudije da li želi da se pozove na imunitet koji ima kao ministar, Selaković je odgovorio da ne želi, ali je sudijsko veće najavilo da će se obratiti Vladi Srbije zbog mogućnosti da se imunitet uspostavi.
Pored Selakovića, ostali optuženi su takođe negirali krivicu. Slavica Jelača, Goran Vasić i Aleksandar Ivanović su odbacili sve navode iz optužnog predloga. Tužilac Vojislav Isailović je u uvodnom izlaganju pročitao optužnicu, koja je prema tvrdnjama odbrane, bila konfuzna i neubedljiva. Advokati odbrane su ukazali na brojne materijalne greške i nezakonite radnje u optužnom predlogu, naglašavajući da je reč o političkom procesu.
Advokat Dragan Palibrk, koji zastupa prva tri okrivljena, je kritikovao optužnicu, ističući da se u njoj pominje kulturno dobro koje zapravo ne postoji, već se radi o ruševinama. On je takođe naveo da je ovaj slučaj više politički pamflet nego pravni, upozoravajući na pritisak na pravosudni sistem. Palibrk je rekao da su optuženi već bili predmet medijske pažnje pre nego što je suđenje počelo, što dodatno ukazuje na pritisak na tužilaštvo i sud.
Advokat Vladimir Đukanović, koji zastupa Selakovića, Jelaču i Vasića, ukazao je na performans ispred suda gde su se okupili ljudi koji su vršili pritisak na optužene. On je istakao da ovakvi događaji nisu viđeni još od posleratnog perioda, kada su organizovana suđenja bila pod političkim pritiskom.
Odbrana je takođe ukazala na „leks specijalis“, zakon koji se odnosi na obnovu zgrade Generalštaba, ističući da je revitalizacija ovog prostora od opšteg interesa za privredni razvoj Srbije. Advokati su naglasili da optužnica ne može da se zasniva na nejasnim ili neosnovanim tvrdnjama, kao što je nedostatak štete ili koristi, što je ključno za krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
U nastavku suđenja, advokati su se fokusirali na to da tužilaštvo nije predočilo nikakve dokaze o šteti koja je navodno načinjena, niti su obavljena odgovarajuća veštačenja. U tom kontekstu, advokat Igor Isailović je izneo podatke o potencijalnoj šteti, naglašavajući da bi, ukoliko se dokaže da su optuženi nevini, Srbija mogla da izgubi investicije u vrednosti od 800 miliona evra, kao i značajne ekonomske gubitke.
Nastavak suđenja zakazan je za 15. april, a mnogi u pravosudnoj zajednici prate ovaj slučaj s velikim interesovanjem, s obzirom na to da se postavljaju pitanja o pravdi, političkom uticaju na pravosudne institucije i transparentnosti procesa. Ovaj slučaj bi mogao imati dalekosežne posledice ne samo za optužene, već i za pravosudni sistem u Srbiji u celini.
