Ibrahim Traore, vojni vođa Burkine Faso, postao je istaknuta figura na afričkoj političkoj sceni. Njegov uspon na vlast dogodio se 2022. godine nakon državnog udara, a od tada je privukao pažnju kako domaće, tako i međunarodne javnosti. Traore je odlučio da se distancira od bivše kolonijalne sile Francuske i uspostavio savez sa Rusijom, što je izazvalo pometnju na Zapadu.
Njegov pristup vlasti i vođenje države obeleženi su radikalnim promenama u ekonomskom i političkom sistemu. Osnovao je državnu rudarsku kompaniju koja traži od stranih firmi da obezbede 15% udela u svojim operacijama u Burkini Faso. Ova politika osnažuje lokalnu zajednicu i pomaže u obuci stanovništva za rad u rudarskom sektoru. Traore je nazvao svoje poteze revolucijom, a njegov cilj je da osigura da bogatstvo zemlje koristi njenim građanima.
Jedan od ključnih projekata njegove vlade je izgradnja rafinerije zlata, što je značajan korak ka stvaranju nacionalnih rezervi zlata. Ova odluka je izazvala nezadovoljstvo stranih investitora, pa je tako australijska kompanija „Sarama Resources“ podnela arbitražni postupak nakon što joj je oduzeta licenca za istraživanje. Pored toga, nacionalizovani su rudnici zlata koji su prethodno bili u stranom vlasništvu, a planira se preuzimanje i drugih rudnika.
Traoreova popularnost raste, posebno među mladima, koji ga vide kao naslednika afričkih heroja poput Tomasa Sankare. Njegove poruke odjekuju u vreme kada mnogi Afrikanci preispituju svoj odnos prema Zapadu i pitaju se zašto njihovi kontinent bogat resursima i dalje pati od siromaštva. Dok neki hvale njegovu hrabrost i odlučnost, kritičari ga upozoravaju na nasilje protiv disidenata i gušenje slobode medija.
U svojoj borbi protiv terorizma i imperijalizma, Traore se obratio afričkim liderima na samitu Rusija-Afrika 2023. godine, tražeći od njih da prestanu da se ponašaju kao lutke pod kontrolom imperijalista. Njegova retorika i stil vođenja privukli su pažnju međunarodnih medija, a njegovi govori postali su viralni na društvenim mrežama.
Iako je postigao značajne uspehe u jačanju nacionalnih resursa i popularnosti, suočava se sa izazovima. Francuski predsednik Emanuel Makron ga je kritikovao, optuživši ga za deo „baroknog saveza“ između panafrikanista i neoimperijalista. Traore takođe nije ispunio svoja obećanja o suzbijanju islamističke pobune koja je zahvatila region, ali je uspeo da se obračuna sa opozicijom i medijima koji ga kritikuju.
Analitičari ističu da je njegova popularnost rezultat mladog stanovništva u Burkini Faso, gde je prosečna starost samo 17,7 godina. On koristi ovu demografsku prednost i svoje veštine u komunikaciji kako bi izgradio sliku o sebi kao vođi naroda. Njegova energija i sposobnost da se poveže sa svojim sugrađanima čine ga jedinstvenim liderom u vreme kada je demokratija u opadanju na kontinentu.
Burkina Faso je postigla određeni ekonomski napredak pod Traoreovim vođstvom, što su prepoznali i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Iako je budućnost ovog mladog vojnog vođe neizvesna, on je značajno uzburkao političke vode u Zapadnoj Africi, inspirišući druge zemlje da slede njegov primer i preuzmu kontrolu nad stranim vojnim snagama.
U svetlu svih ovih događaja, Traore ostaje kontroverzna figura koja izaziva različite reakcije, ali jedno je sigurno: njegova politika i pristup vlasti će imati dugoročne posledice na stabilnost i razvoj Burkine Faso i šireg regiona.
