Nemački penzioni sistem se suočava sa značajnim izazovima i radikalnim promenama. Naime, stručni odbor od 13 članova, kojim rukovodi profesorka socijalnog prava Konstanaca Janda sa Univerziteta u Špajeru, planira da razmotri povećanje starosne granice za penzionisanje na 70 godina. Ovaj predlog već izaziva otpor, a očekuje se da bi mogao imati značajan uticaj na milione građana.
Planovi o povećanju starosne granice više nisu daleka budućnost, već su trenutno na dnevnom redu. O tome se raspravlja u okviru šire reforme penzionog sistema, kako piše list Bild, pozivajući se na izvore bliske odboru. Mnogi Nemci bi mogli biti pogođeni ovim promenama, što bi im moglo doneti direktne posledice po njihovo buduće penzionisanje. Iako se predviđaju reforme, mnogima će i dalje biti potrebne dodatne mere kako bi se smanjio jaz u penzijama.
Ekonomski stručnjak Martin Verding, član penzionog odbora, već je izradio detaljan predlog. Prema izveštaju ZDF heute, planira se da starosna granica za penzionisanje bude povezana sa očekivanim životnim vekom i postepeno povećavana. Konkretno, Verdingov plan predviđa da bi se od 2031. godine starosna granica povećavala za pola godine svakih deset godina. Prema njegovim proračunima, godina 2091. bi bila kada bi se mogla ostvariti penzija sa 70 godina. On naglašava da će ovaj pristup doneti „korisne efekte“ u kraćem i srednjem roku, kao što su viši nivoi penzija i niže stope doprinosa.
Ukoliko se trenutni sistem povećanja starosne granice nastavi, godini 1982. biće omogućeno da se penzioniše sa 70 godina, dok će mlađi od ove godine imati produžen radni vek. Demografski trendovi ukazuju na potrebu za reformama. Trenutno, prema izveštaju Tagešaua, prosečno 2,1 zaposleni finansira jednog penzionera, a ovaj odnos se sve više pogoršava. Generacije „bejbi bumera“ odlažu se u penziju, dok broj mladih koji uplaćuju u penzione fondove opada. Takođe, očekivani životni vek se konstantno povećava.
Brojke su alarmantne: prema ZDF heute, u Nemačkoj je 2020. godine bilo 16,7 miliona osoba starijih od 67 godina, a do 2040. godine očekuje se da će taj broj porasti na skoro 21 milion. Bez potrebnih reformi, postoji opasnost od drastično viših stopa doprinosa ili smanjenja penzija, što izaziva strah među potencijalnim korisnicima penzija da bi njihovi iznosi mogli biti smanjeni.
Pored razmatranja starosne granice za penzionisanje, penzioni odbor diskutuje i o obaveznim doprinosima državnih službenika i političara u zakonski penzioni sistem. Takođe, razgovara se o visini odbitaka za one koji se odluče za penziju pre 70. godine. Kako bi se podstakao duži rad, planirana je „veoma izdašna“ finansijska nagrada za svakoga ko nastavi da radi nakon 70. godine. Stručnjaci žele da istraže načine kako da duži rad učine privlačnijim.
Kancelar Fridrih Merc (CDU) je najavio ambiciju da pokrene penzionu reformu do kraja 2026. godine, a očekuje se da će rezultati komisije biti dostupni već na proleće. Ove reforme su ključne za očuvanje stabilnosti penzionog sistema u Nemačkoj, koji se suočava sa sve većim demografskim pritiscima i potrebom za održivim finansijskim rešenjima.
U svetlu ovih izazova, pitanje penzionisanja sa 70 godina postaje sve aktuelnije, a građani će morati da se prilagode novim uslovima kako bi osigurali svoju budućnost i finansijsku stabilnost.
