U prvom kvartalu 2026. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.355.857 lica. Ovi podaci su značajni za analizu tržišta rada i ekonomskih kretanja u zemlji.
Od ukupnog broja zaposlenih, 1.886.501 osoba radila je u pravnim licima, dok su preduzetnici, zaposleni kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost činili 425.737 lica. Pored toga, registrovani individualni poljoprivrednici predstavljali su 43.619 lica. Ova struktura zaposlenosti ukazuje na raznolike izvore prihoda i različite sektore koji doprinose ekonomiji Srbije.
Kada se uporedi sa prvim kvartalom 2025. godine, ukupan broj zaposlenih je smanjen za 9.037 lica, što predstavlja pad od 0,4%. U ovom kontekstu, broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je za 10.965 lica, odnosno 0,6%. Nasuprot tome, broj preduzetnika i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 5.442 lica, što je povećanje od 1,3%. Takođe, zabeležen je pad broja registrovanih individualnih poljoprivrednika za 3.514 lica, odnosno 7,5%. Ovi podaci ukazuju na promene u strukturi zapošljavanja koje mogu biti rezultat različitih ekonomskih faktora.
Poređenjem sa prethodnim kvartalom, ukupan broj zaposlenih opao je za 609 lica. U ovom periodu, broj zaposlenih u pravnim licima porastao je za 1.535 lica, što predstavlja povećanje od 0,1%. S druge strane, broj preduzetnika i onih koji samostalno obavljaju delatnost smanjen je za 1.492 lica, odnosno 0,3%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika opao za 652 lica, što iznosi 1,5%.
Jedna od važnih informacija iz izveštaja je prosečna neto plata u Srbiji za februar 2026. godine, koja je iznosila 116.127 dinara. Ovaj podatak je ključan za razumevanje ekonomskih uslova u zemlji, posebno kada se uzmu u obzir razlike u platama među različitim sektorima.
IT sektor i vazdušni saobraćaj i dalje su na vrhu lestvice u pogledu primanja, dok su uslužne delatnosti na dnu, sa platama koje su tek nešto iznad medijalne zarade. Ovi podaci osvetljavaju razlike u prihodima među sektorima, što može uticati na odluke o obrazovanju i profesionalnom razvoju radne snage.
Medijalna neto zarada u februaru iznosila je 91.399 dinara, što znači da je polovina zaposlenih u Srbiji primila platu do ovog iznosa. Ovaj podatak je važan za razumevanje distribucije prihoda i nivoa životnog standarda u zemlji.
Analizirajući tržište rada i ekonomske trendove, važno je uzeti u obzir i uticaje globalnih i lokalnih faktora na zapošljavanje i zarade. Na primer, promene u tehnologiji, demografske promene i ekonomske politike mogu značajno uticati na strukturu zaposlenosti i plate.
U zaključku, podaci o zaposlenosti i platama u Srbiji pružaju vredne uvide u trenutne ekonomske prilike. Smanjenje broja zaposlenih u pravnim licima, zajedno sa porastom broja preduzetnika, može ukazivati na promene u načinu poslovanja i potrebama tržišta. Razlike u zaradama među sektorima naglašavaju potrebu za prilagođavanjem obrazovnih i profesionalnih programa kako bi se odgovorilo na zahteve tržišta rada. U ovom dinamičnom okruženju, važno je pratiti trendove i prilagođavati se kako bi se osigurao održiv ekonomski rast i razvoj.
