Z. V. P. (54) osumnjičena je da je kuhinjskim nožem usmrtila svog oca V. V. (88) u tragediji koja se odigrala u Zemunu. Incident se desio u subotu pre podne u njihovoj kući, a prema prvim informacijama, osumnjičena je pokušala da naudi sebi, što je njen otac pokušao da spreči. Nažalost, tokom ovog pokušaja došlo je do tragedije u kojoj je V. V. od zadobijenih povreda iskrvario i preminuo.
Osumnjičena je odmah nakon zločina prebačena u psihijatrijsku ustanovu. Ova situacija je izazvala šok među komšijama, koji su opisali porodicu V. kao divnu i poštenu. Kako su rekli, u toj kući nikada nije bilo buke ili neprijatnosti, što je dodatno pojačalo iznenađenje i tugu zbog onoga što se dogodilo.
Jedan od komšija je podelio svoje utiske o događaju, rekavši da su čuli sirene Hitne pomoći i policije, i da je scena bila zaista strašna. Prema njegovim rečima, V. V. je pokušao da spreči ćerku da sebi naudi, ali nažalost, završilo je tragično. „Glava je čudo“, rekao je komšija, naglašavajući da nikada ne bi pomislio da bi Z. V. P. mogla da uradi nešto ovako strašno.
Porodica je, kako kažu poznanici, van sebe od trenutka kada su saznali za ubistvo. Tuga i tragedija koja ih je zadesila su nezamislive. Z. V. P. ima još jednu sestru koja živi u drugom naselju, a svi su se, prema rečima komšija, lepo slagali. Poznanici smatraju da Z. V. P. nije imala nameru da ubije svog oca, već da je očigledno imala psihičke probleme. „Pri čistoj svesti ona ne bi uradila ovako nešto, sigurni smo u to“, dodao je jedan od poznanika.
S obzirom na to da je V. V. bio penzioner koji je radio kao vozač kombija u pekari, komšije su se okupile kako bi pripremile sahranu, izražavajući svoju podršku i saučešće porodici. Istraga povodom ovog zločina vodi Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje će utvrditi sve okolnosti koje su dovele do ovog tragičnog događaja.
Ovaj slučaj naglašava koliko su psihički problemi ozbiljna tema u društvu, kao i koliko je važno pružiti podršku onima koji se bore s takvim izazovima. Osumnjičena Z. V. P. očigledno je bila u stanju mentalnog poremećaja, što je moglo uticati na njene postupke. U ovakvim situacijama, često je teško razumeti šta se dešava u umu osobe koja se suočava s mentalnim krizama.
Tragedija koja se dogodila u Zemunu ne samo da je pogodila porodicu V., već je i celu zajednicu podstakla na razmišljanje o važnosti mentalnog zdravlja i prevencije sličnih incidenata. Mnogi se pitaju šta se moglo učiniti da se spreči ovakva tragedija i kako možemo bolje podržati one koji se bore s mentalnim problemima.
U ovom trenutku, najvažnije je da se porodica V. podrži u ovom teškom trenutku i da se pronađu načini da se spreče slične tragedije u budućnosti. Porodica, prijatelji i komšije su ujedinjeni u svojoj boli i nastavljaju da se sećaju pokojnog V. V. kao dobrog čoveka, dok se istovremeno nadaju da će se u budućnosti obratiti više pažnje na mentalno zdravlje i dobrobit svih članova zajednice.
