Predsednik Crne Gore Jakov Milatović otvorio je danas konferenciju „Zašto kasnimo? Kako dalje?“, koja je organizovana od strane Kabineta predsednika. Na konferenciji je predstavljen sveobuhvatan pregled trenutnog stanja crnogorske ekonomije, zasnovan na tri nezavisne analize koje je inicirao ekonomski tim predsednika.
Milatović je u uvodnom obraćanju ukazao na to da Crna Gora ima ogroman potencijal, ali da se trenutno suočava sa usporavanjem ekonomske aktivnosti. „Ekonomija usporava, troškovi rastu, a državna preduzeća očigledno gube kompas“, poručio je predsednik. U prezentaciji je istaknuto da je stopa ekonomskog rasta u 2024. godini iznosila svega 3 odsto, dok je u prvom kvartalu 2025. pala na 2,5 odsto – što predstavlja najniži kvartalni rast u poslednjih deset godina, osim tokom pandemijske 2020. godine. Ovaj pad je drastičan u poređenju s prethodnim godinama kada je prosečan rast bio 6,4 odsto u 2022. i 2023. te čak 13 odsto u 2021.
Milatović je naglasio da ovakav trend nije održiv i da Crna Gora ne može sebi priuštiti da stoji. Inflacija je od septembra 2024. u stalnom porastu, a u maju 2025. dostigla je 4,5 odsto, što je više nego duplo u odnosu na prosek evrozone koji iznosi 1,9 odsto. On je istakao da se inflacija ne može samo videti u statistici, već se svakodnevno oseća u životu građana. „Ljudi biraju između plaćanja računa i hrane. Plate traju tri nedelje. Kirije su u porastu. Mladi ne mogu da se osamostale. Ovo nije ekonomski put koji želimo“, rekao je predsednik.
Analiza trgovinske razmene pokazala je zabrinjavajuće podatke: uvoz je porastao za 8 odsto, dok je izvoz pao za 0,5 odsto u prvom kvartalu 2025. godine. Pokrivenost uvoza izvozom pala je sa 17,7 odsto u 2023. na svega 15 odsto u 2024. godini, što je istorijski minimum. Milatović je upozorio da novac odlazi iz Crne Gore, jer se kupuje više nego što se proizvodi, a šanse za razvoj nestaju.
Predsednik je takođe ukazao na zabrinjavajuću strukturu stranih investicija, koje su nekada činile 20 odsto BDP-a, a danas su na nivou od 7-8 procenata, pri čemu dominiraju ulaganja u nekretnine. Pozvao je na sistemsko ulaganje u proizvodnju umesto u sektor nekretnina, kako bi se stvorile nove vrednosti.
Predloženi pravci delovanja uključuju uvođenje Kreditno-garantnog fonda, povećanje agrobudžeta, subvencije za malu privredu i paket od deset mera za obuzdavanje inflacije. „Crna Gora mora da proizvodi, mora da izvozi, mora da stvori sistem koji radi za svoje građane“, naglasio je Milatović.
Govoreći o državnim preduzećima, predsednik je istakao da su ona u prethodnoj godini ostvarila prihod od 1,2 milijarde evra i zapošljavala gotovo 15.000 ljudi. Ipak, analiza pokazuje pad profitabilnosti i rast broja zaposlenih bez povećanja efikasnosti, posebno u sektorima energetike, turizma i saobraćaja. „Ono što je državno mora biti stručno, odgovorno, transparentno i domaćinski“, rekao je Milatović.
U sektoru turizma, koji je ključan za crnogorsku ekonomiju, zabeležen je pad prihoda od 3,1 odsto u 2024. i 6,4 odsto u prvom kvartalu 2025. godine, dok je broj noćenja opao za 10 procenata. „Turizam ne sme biti sezonska lutrija. Potrebno je znanje, priprema i odgovornost“, poručio je predsednik.
Milatović je ukazao na ozbiljnu nejednakost u društvu, ističući da Crna Gora ima drugu najveću nejednakost u regionu, gde je bogatstvo 10 procenata najbogatijih 11 puta veće od bogatstva 50 procenata najsiromašnijih. „Ne tražimo čuda. Tražimo društvo jednakih šansi, gde pošten rad znači dostojanstven život“, zaključio je Milatović.
