Pri uzgoju grožđa za proizvodnju vina, postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir kako bi se postigao što bolji kvalitet krajnjeg proizvoda. Osnovni elementi koji utiču na kvalitet grožđa i prerađevina od grožđa uključuju sortu grožđa, klimatske uslove, agrotehničke mere, sistem gajenja i loznu podlogu. Sorte grožđa su posebno značajne, jer se različite vrste grožđa odlikuju različitim karakteristikama koje direktno utiču na kvalitet vina.
Za vinske sorte, osnovni faktori kvaliteta obuhvataju sadržaj šećera i kiselina u grožđanom soku, kao i količinu aromatičnih materija. Ostali sastojci su važni, ali ne toliko odlučujući. Kada su u pitanju stonog grožđa, kriterijumi za ocenu kvaliteta se razlikuju, jer se takvo grožđe najčešće konzumira sveže.
Osim ovih faktora, kvalitet vina zavisi i od fizičkih osobina grožđa. Izgled, krupnoća grozda i bobica, boja, gustina grozdova i kompaktnost mesa su samo neki od aspekata koji igraju ulogu. Prilikom izbora sorti grožđa, važno je uzeti u obzir i tržište kome je vino namenjeno, jer se ukusi potrošača razlikuju. Neki preferiraju aromatičnije sorte, dok drugi više vole neutralne.
Klimatski uslovi takođe značajno utiču na kvalitet grožđa i vina. Hidrološke osobine, osvetljenost i temperature mogu promeniti karakteristike grožđa, a često se dešava da ista sorta gajena u različitim klimatskim uslovima daje različite kvalitete i prinose. Osim toga, zemljište predstavlja ključni faktor u uzgoju grožđa, jer je izvor hranljivih materija i vode. Lakša zemljišta su pogodnija za uzgoj grožđa, dok tamnija tla obezbeđuju bolje uslove za crne sorte.
Agrotehničke mere, kao što su rezidba, đubrenje, navodnjavanje i zaštita od bolesti i štetočina, takođe značajno utiču na kvalitet grožđa. Na primer, grožđe gajeno u toplijim predelima s niskim uzgojnim oblicima obično sadrži veći procenat šećera. U slučaju preobilnog prinosa, može doći do smanjenja kvaliteta grožđa i vina. Upotreba određene koncentracije makro i mikroelemenata, posebno azota, kalijuma i fosfora, takođe ima direktan uticaj na kvalitet grožđa.
U proizvodnji vrhunskih vina, grožđe se bere kada sadrži oko 22% šećera i 6-8 g/l ukupnih kiselina. Za stono grožđe, idealno je da ima oko 18% šećera i 5-8 g/l kiselina. Uzgoj vinove loze je najuspešniji u područjima gde nema opasnosti od mraza, a vinske sorte se najbolje razvijaju u klimatskim pojasima između 30 i 50 stepeni severne geografske širine.
U svetu postoji između 5.000 i 6.000 sorti grožđa koje se gaje u umereno kontinentalnoj klimi. Na jugu Francuske se nalazi najveća zbirka sorti sa oko 2.500 različitih vrsta. U Srbiji dominira desetak domaćih sorti, među kojima su Kladovka bela i Župljanka, koje su poznate po višem udelu jabučne kiseline.
Sorte grožđa se obično dele u tri grupe: zapadnoevropske sorte kao što su pinot sivi, crni i beli, rajnski rizling, sauvignon i merlot; crnomorske i panonske sorte poput kraljevine, ružice i plavca malog; i istočne sorte kao što su muškat hamburg i plemenka. Makedonske sorte uključuju Vranec, Kratošiju i Žilavku.
U poslednje vreme, razvijene su sorte grožđa otporne na bolesti, kao što su otporne sorte iz Francuske, koje se često nazivaju „Francuz“. Ove sorte su poznate po svojim ukusnim plodovima i često se koriste u stočnom grožđu.
U zaključku, uzgoj grožđa za proizvodnju vina zahteva pažljivo planiranje i razumevanje različitih faktora koji utiču na kvalitet. Od izbora sorte do klimatskih uslova i agrotehničkih mera, svaki aspekt igra važnu ulogu u stvaranju vrhunskog vina.
