Ova godina bila je godina ekstremnih vremenskih uslova, uključujući vrućine, ledene oluje i prirodne katastrofe širom sveta. Lednici se smanjuju, nivo mora raste, a klimatske promene postaju sve očiglednije. Turska je zabeležila rekordnu temperaturu od 50,5 stepeni Celzijusa, dok su u Venecueli nestali poslednji glečeri. U trenutku kada političari odlažu važne odluke, priroda šalje jasnu poruku: planeta se menja brže nego ikada.
U proteklih 12 meseci, klimatske promene su postale nemoguće ignorisati. Svetska meteorološka organizacija je saopštila da su poslednjih 11 godina bile najtoplije u istoriji, a 2025. će najverovatnije biti ili druga ili treća najtoplija godina ikada zabeležena. Podaci ukazuju da su poslednje tri godine premašile ciljeve iz Pariškog sporazuma, koji se odnose na povećanje temperature od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa.
Koncentracija gasova staklene bašte dostigla je rekordne nivoe, a ovo je rezultat ljudskih aktivnosti kao što su sagorevanje fosilnih goriva i promene u korišćenju zemljišta. Ovi gasovi zadržavaju toplotu sa Sunca, uzrokujući globalno zagrevanje.
Godina je počela povlačenjem Sjedinjenih Američkih Država iz Pariškog sporazuma, uz izjave Donalda Trampa o obnovljivim izvorima energije kao „šali“ i „previše skupim“. Tramp je takođe ukinuo zamrzavanje odobrenja za izvoz ukapljenog prirodnog gasa, što je dovelo do povećanja američkih prodaja. U međuvremenu, Kina, koja ostaje najveći svetski emiter, beleži stabilizaciju ili smanjenje emisija CO2.
U Evropskoj uniji, klimatska politika je bila puna kontradikcija. Planovi o zabrani prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. su povučeni, a dogovor o smanjenju emisija gasova staklene bašte do 2040. godine je bio podložan kritikama. Ove promene ukazuju na nesigurnost i neusklađenost u pristupu klimatskim problemima.
Na klimatskom samitu COP30 održanom u Brazilu, aktivisti su imali priliku da se čuju, ali je događaj bio ocenjen kao neuspešan. Procenjuje se da smo na putu ka zagrevanju od 2,6 stepeni Celzijusa do 2100. godine, što bi imalo katastrofalne posledice.
U međuvremenu, promene na planeti se ubrzavaju. Studija iz 2025. godine ukazuje na „vrhunac izumiranja glečera“. Venecuela je izgubila svoje poslednje glečere, a Centralna Evropa bi do 2100. mogla imati samo tri procenta današnjih glečera. Ove promene utiču na hidroelektrane i poljoprivredu koja zavisi od otapanja leda.
Na Antarktiku su istraživači posmatrali destabilizaciju ledenih polica, dok su na Grenlandu zabeležene ekstremne temperature i gubitak leda. Ove promene doprinose stalnom ubrzanju rasta nivoa mora, što stvara ozbiljne pretnje priobalnim naseljima širom sveta.
Klimatske promene su uzrokovale i prirodne nepogode, uključujući poplave i klizišta u Meksiku i Šri Lanki, kao i uragane na Karibima. U Evropi su tokom leta zabeležene rekordne emisije iz šumskih požara, a temperature su postigle nove rekorde.
Prema prognozama, 2026. će biti jedna od najtoplijih godina ikada zabeleženih. Očekuje se da će poslednje četiri godine premašiti granicu od 1,4 stepena Celzijusa, dok se priprema prva međunarodna konferencija o prelasku sa fosilnih goriva u Kolumbiji.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da klimatske promene postaju sve ozbiljniji problem. Akcija je neophodna kako bi se ublažili efekti i osigurala održiva budućnost za našu planetu.
