Srbija, sa svojim povoljnim geografskim položajem, raznolikim geološkim i pedološkim karakteristikama, kao i uticajem različitih klimatskih faktora, predstavlja jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u svetu. Biološka raznovrsnost flore u ovoj zemlji obuhvata 3.272 vrste biljaka, među kojima se ističe oko 700 lekovitih biljaka. Od tog broja, 420 vrsta je zvanično registrovano i opisano, dok se u prometu nalazi 280 vrsta.
Postoji dva osnovna načina za dobijanje lekovitog bilja: gajenjem i sakupljanjem u prirodi. Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji godišnje variraju između 2.000 i 3.000 hektara. Najzastupljenije vrste koje se gaje uključuju pitomu nanu, kamilicu, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođiju, bosiljak, origano i žalfiju. Pored toga, površine pod začinskom paprikom, koja se gaji na oko 5.000 hektara, takođe su značajne.
Ova proizvodnja angažuje otprilike 50.000 ljudi u Srbiji. S druge strane, sakupljanjem lekovitog bilja bavi se između 4.000 i 5.000 građana, dok otkupom lekovitog bilja upravlja 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se sakupljaju vrste kao što su kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.
Stručnjaci smatraju da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u Srbiji mogu biti čak dva do tri puta veće. U prilog tome svedoči podatak da je Srbija u prvih šest meseci 2014. godine izvezla 1.800 tona lekovitog bilja u vrednosti od 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezla 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara. Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja, ali izvoz se iz godine u godinu povećava. Na primer, u 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara.
Proizvodnja belog sleza zahteva ulaganje od oko 1.200 evra po hektaru, dok prihod može dostići čak 9.000 evra. Ulaganja potrebna za obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu gajene sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose otprilike 1.200 evra u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje.
Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje može uspešno gajiti na celoj teritoriji Srbije, pod uslovom primene dobre poljoprivredne prakse (GAP) i principa organske poljoprivrede. Sakupljanje biljaka u prirodi, u kombinaciji sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se posebno u brdskoplaninskim regionima kao što su Stara planina, Tara, Deliblatske peščare, Fruška gora, Maljen, Prokletija, Suvobora, Medvednik, Sićevačka klisura i Sokobanja.
Ova raznovrsnost lekovitog bilja predstavlja ne samo prirodno bogatstvo Srbije, već i potencijal za ekonomski razvoj. S obzirom na sve veću potražnju za prirodnim lekovima i ekološkim proizvodima, Srbija ima šanse za dalji razvoj ove industrije.
U svetlu ovih informacija, može se reći da je budućnost gajenja lekovitog bilja u Srbiji svetla, ukoliko se iskoriste resursi na pravi način i primene adekvatne poljoprivredne tehnike. Ovaj sektor ne samo da može doprineti ekonomskom razvoju, već i očuvanju biodiverziteta i prirodnih resursa zemlje.
