Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru 2025. godine beleži pad od 2,3% u odnosu na oktobar 2024. godine. U poređenju sa prosekom iz 2024. godine, proizvodnja je ipak povećana za 8,3%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom perioda od januara do oktobra 2025. godine, industrijska proizvodnja je veća za 2,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na određene promene u industrijskom sektoru, koje se mogu posmatrati u kontekstu globalnih ekonomskih kretanja i unutrašnjih faktora.
Tekući desezonirani indeks za oktobar 2025. godine pokazuje pad od 2,1% u odnosu na septembar iste godine, dok je prerađivačka industrija zabeležila pad od 1,7%. Ovi pokazatelji ukazuju na to da je u poslednjem mesecu došlo do smanjenja aktivnosti u industrijskom sektoru, što može biti rezultat sezonskih faktora ili smanjenja potražnje.
Kada se analiziraju sektori, u oktobru 2025. godine, u poređenju sa oktobrom 2024. godine, zabeleženi su različiti trendovi. Rudarstvo je zabeležilo rast od 5,9%, dok je prerađivačka industrija doživela pad od 0,7%. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom je zabeležio značajan pad od 14,6%. Ovi podaci sugerišu da su određeni sektori, poput rudarstva, imali koristi od trenutnih tržišnih uslova, dok su drugi, poput energetskog sektora, suočeni s izazovima.
Osim industrijske proizvodnje, trgovina na malo takođe beleži pozitivne trendove. Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u oktobru 2025. godine bio je veći u tekućim cenama za 8,8% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dok je u stalnim cenama rast iznosio 7,4%. Ovi rezultati sugerišu da potrošačka tražnja ostaje stabilna, što može doprineti oporavku u maloprodaji.
Poredeći prvih deset meseci 2025. godine sa istim periodom 2024. godine, promet robe u trgovini na malo je u tekućim cenama veći za 6,3%, dok je u stalnim cenama rast iznosio 3,2%. Ovi podaci ukazuju da su potrošači u Srbiji nastavili da troše, što može biti pozitivna vest za ekonomiju u celini.
Jedan od važnih faktora koji može uticati na industrijsku proizvodnju i trgovinu na malo jeste globalna ekonomska situacija. Trendovi u međunarodnoj trgovini, kao i cena sirovina, mogu direktno uticati na domaću proizvodnju i potrošnju. Pored toga, unutrašnji faktori, kao što su inflacija i kupovna moć potrošača, takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih kretanja.
U svetlu ovih podataka, važno je da vlada i ekonomisti prate kretanja u industriji i trgovini na malo kako bi prepoznali potencijalne izazove i prilike. Moguće je da će se u narednim mesecima javiti dodatni pritisci na industrijsku proizvodnju zbog sezonskih faktora ili globalnih ekonomskih kretanja. Stoga je od suštinskog značaja da se donesu odgovarajuće mere koje će podržati rast i stabilnost domaće ekonomije.
Sve u svemu, iako su neki sektori suočeni sa padom, postoje i pozitivni trendovi u trgovini na malo koji bi mogli poslužiti kao osnova za dalji ekonomski rast u Srbiji. Očigledno je da postoji potreba za daljim analizama i strategijama koje bi mogle pomoći u unapređenju konkurentnosti srpske industrije i jačanju potrošnje, kako bi se osigurao održiv ekonomski razvoj. U ovom dinamičnom okruženju, prilagodljivost i inovativnost će biti ključni za budući uspeh domaće ekonomije.
