Administracija američkog predsednika Donalda Trampa započinje masovna otpuštanja u Stejt departmentu kao deo šireg plana smanjenja broja zaposlenih u saveznoj administraciji za oko 15%. Prema izveštaju CBS News, pozivajući se na dva visoka zvaničnika, ova smanjenja obuhvatiće otkaze, sporazumne raskide i spajanje kancelarija. Prva obaveštenja o raskidima mogla bi biti poslata zaposlenima već danas, a očekuje se da će otpuštanja pogoditi oko 1.800 zaposlenih, što je deo plana koji je ranije ove godine podnet američkom Kongresu.
Tramp je u februaru izdao izvršnu naredbu državnom sekretaru Marku Rubiju, zahtevajući reorganizaciju spoljne službe SAD. Portparolka Stejt departmenta, Temi Brus, je naglasila da je plan za reformu ušao u fazu implementacije nakon presude Vrhovnog suda, ističući da kada je nešto preveliko i ne funkcioniše efikasno, mora doći do promene.
Planovi za otpuštanja su više puta odlagani, ali je nedavna presuda Vrhovnog suda uklonila ključne pravne prepreke, što je omogućilo Trampovoj administraciji da brzo sprovede „filter lojalnosti“ u državnim institucijama. Tramp je više puta naglasio da spoljna politika mora biti u službi američkih interesa, a ne interesnih grupa ili neizabranih činovnika, čime opravdava obračun sa „dubokom državom“.
Pored otpuštanja, Stejt department planira i spajanje više kancelarija i službi unutar centralne strukture u Vašingtonu. U planu su i tehnička optimizacija diplomatske mreže, smanjenje troškova putovanja i prekrajanje diplomatskih mandata, što će dovesti do promena u ambasadama i konzularnim predstavništvima u inostranstvu. Ključni cilj reforme je usklađivanje diplomatskog korpusa sa spoljnopolitičkom agendom „Amerika na prvom mestu“.
Tramp želi da eliminiše ono što smatra institucionalnom opozicijom unutar vlasti. Više puta je najavio da će „očistiti duboku državu“ i osloboditi se birokrata koji, po njegovim rečima, lojalni su prethodnim administracijama, a ne izabranom predsedniku. Stejt department je samo prvi u nizu agenata gde se očekuje slične mere, uključujući Agenciju za zaštitu životne sredine (EPA), Ministarstvo pravde i Nacionalni institut za zdravlje.
Tramp je započeo reviziju bezbednosnih provera i političkih imenovanja širom federalne administracije, a iz Bele kuće se nagoveštava da će i obaveštajne službe biti na meti reforme. Ovaj pristup izaziva oštre reakcije iz redova opozicije. Demokrate upozoravaju da ovakvi potezi potkopavaju profesionalnost američke diplomatije i stvaraju presedan u kojem politička lojalnost nadjačava stručnost. Senator Kris Marfi, član spoljnopolitičkog odbora, izjavio je da ovo nije reforma, već politička čistka koja bi mogla imati ozbiljne posledice po globalnu reputaciju SAD.
S druge strane, pristalice predsednika Trampa tvrde da se konačno čisti višedecenijska korupcija i zloupotreba službi koje su, kako kažu, radile protiv interesa američkog naroda. Ovaj proces reforme predstavlja značajan korak u Trampovoj administraciji, koja se želi distancirati od prethodnih praksi i stvoriti efikasniju državnu administraciju.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se ove promene odraziti na rad Stejt departmenta i šire, kao i na američku diplomaciju na globalnom nivou. Mnogi stručnjaci i analitičari se pitaju kako će ovi potezi uticati na odnos SAD sa ključnim međunarodnim partnerima i saveznicima, kao i na sposobnost američke diplomatije da deluje u skladu sa globalnim izazovima. Trampova administracija se suočava sa značajnim izazovima, a efekti ovih reformi će verovatno biti predmet debate u godinama koje dolaze.
