Veliki broj vernika okupio se ispred Hrama Svetog Save u Beogradu kako bi prisustvovao tradicionalnom paljenju badnjaka, što je deo obeležavanja Badnjeg dana. Ovaj dan, koji pada 6. januara, označava poslednji dan božićnog posta i najavljuje proslavu Božića, rođenja Isusa Hrista. Nakon paljenja badnjaka, deo okupljenih vernika premestio se u sam hram gde se održava liturgija. U ponoć je planirana Božićna liturgija, koja je poseban događaj u pravoslavnom kalendaru.
Pravoslavni vernici koji slavlje Božića prema julijanskom kalendaru, obeležavaju Badnji dan kao dan kada se pripremaju za najradosniji praznik. U pravoslavnim crkvama se tog dana služi liturgija, kao i večernja služba koja uključuje paljenje badnjaka. Paljenje badnjaka je važan ritual koji simbolizuje pripremu za dolazak Hristov.
U Hramu Svetog Save, jutros u 7.30 časova, počelo je jutrenje, a zatim je usledila Sveta Arhijerejska liturgija. Osvećenje badnjaka obavljeno je u 16 časova, dok je Arhijerejska božićna liturgija zakazana za ponoć. Ova liturgija predstavlja centralni deo proslave Božića, a vernici su se okupili u velikom broju kako bi zajedno proslavili ovaj značajan događaj.
Na Božić, 7. januara, program u Hramu Svetog Save uključuje nekoliko liturgija i prazničnih bdenja. Prva Sveta Arhijerejska liturgija zakazana je za ponoć, a druga u 9.00 sati, dok je praznično bdenje planirano za 17.00 sati. Tokom drugog dana Božića, 8. januara, vernici će prisustvovati Svetoj liturgiji u 9.00 sati i prazničnom bdenju u 17.00 sati. Treći dan Božića, 9. januara, takođe uključuje Svetu liturgiju u 9.00 sati.
Badnjak ima duboku simboliku u pravoslavlju. On predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u pećini prilikom rođenja Isusa Hrista. Takođe, badnjak simbolizuje drvo Krsta Hristovog. Paljenje badnjaka pred rođenje Hristovo potvrđuje odricanje vernika od staroslovenskog paganskog boga Badnje, čiji je kip bio načinjen od drveta. Primanje hrišćanstva među Srbima u ovom kontekstu predstavlja odbacivanje starih verovanja i prihvatanje novog, hrišćanskog božanstva.
S obzirom na tradiciju, sutra u 11 časova na istom platou ispred Hrama Svetog Save biće organizovano lomljenje Božićne česnice. Ova česnica je napravljena od 200 kilograma testa i sadrži 33 zlatna dukata, simbolizujući Hristovo rođenje i važnost zajedništva. Tokom ovog događaja, biće podeljeno na hiljade krstića i paketića za decu, čime se dodatno naglašava duh praznika i zajedništva među vernicima.
Proslava Božića u Beogradu i širom Srbije predstavlja trenutak okupljanja porodica i zajednica, gde se slave tradicije i običaji koji su se preneli kroz generacije. Paljenje badnjaka, službe u crkvama i lomljenje česnice su samo neki od načina na koje vernici izražavaju svoju veru i povezanost sa tradicijom. Ovi rituali ne samo da obeležavaju rođenje Isusa Hrista, već i jačaju zajedništvo među ljudima i podsećaju na važnost vere u svakodnevnom životu.
