Dok državne zvaničnike Crne Gore svakodnevno saopštavaju da je ulazak u Evropsku uniju neupitan, civilni sektor se sve više bavi pitanjima kako će taj proces uticati na građane, posebno na odliv kvalitetnih kadrova ka Briselu. Kada Crna Gora postane punopravna članica EU, očekuje se da će mnogi stručnjaci iz različitih oblasti biti primorani da napuste zemlju kako bi se zaposlili u institucijama EU, poput Evropske banke, Agencije za zaštitu životne sredine i drugih važnih organizacija.
Prema procenama, Crna Gora bi mogla izgubiti između 550 i 650 svojih najboljih stručnjaka, dok su neke prognoze još pesimističnije. Pokret Alternativa procenjuje da bi u prvih deset godina članstva Crna Gora mogla da izgubi oko 30.000 mladih i talentovanih ljudi, od kojih bi 10 do 15 procenata činili visokoobrazovani kadrovi. To bi značilo da bi između tri do četiri hiljade najtalentovanijih ljudi napustilo zemlju.
Mr. Vesko Pejak, jedan od rukovodilaca Pokreta Alternativa, ističe da bi u prvih pet godina moglo doći do migracije između 30.000 i 50.000 emigranata, u zavisnosti od politike Vlade Crne Gore. Ako se politika pokaže kao restriktivna, gubitak bi mogao biti bliži donjoj granici. Ovaj odliv visokokvalitetnog stanovništva, zajedno sa „uvozom“ radnika niskog obrazovnog profila, mogao bi dodatno da oslabi već krhku obrazovnu strukturu u zemlji.
Pejak naglašava da se situacija pogoršava kada se uzmu u obzir i lažne diplome koje su prisutne u sistemu. Procene govore da u Crnoj Gori postoji između 25.000 i 30.000 lažnih diploma, što dodatno komplikuje situaciju. On upozorava da pametni odlaze, dok oni „podobni“ ostaju, što je već viđeno u Hrvatskoj.
Rešenje problema, prema Pejaku, leži u čišćenju javne administracije od kadrova sa lažnim diplomama. Predlaže da se stranim firmama uvedu kvote za zapošljavanje visokoobrazovanih Crnogoraca, što bi omogućilo da se oslobodi između pet i deset hiljada radnih mesta u javnoj administraciji. Ova mesta bi mogla da budu popunjena sa visokoobrazovanim ljudima koji trenutno traže posao na biroima rada, čak i uz eventualni manjak od tri do četiri hiljade radnika.
Osim toga, Pejak smatra da strana preduzeća, osim u tradicionalnim sektorima kao što su rudartvo, železnica i energija, treba da angažuju i domaće stručnjake, čime bi se obezbedilo da Crna Gora profitira od svog znanja i resursa.
U svetlu ovih izazova, važno je da Crna Gora razvije strategije koje će omogućiti zadržavanje svojih najtalentovanijih ljudi i podsticati njihov povratak iz inostranstva. To može uključivati podsticaje za preduzetništvo, unapređenje uslova za rad i život, kao i investicije u obrazovne institucije koje će omogućiti mladima da se razvijaju u svojoj domovini.
Emigracija mladih i sposobnih ljudi predstavlja ozbiljan izazov za Crnu Goru u njenom putu ka EU. S obzirom na sve veći broj mladih koji se odlučuju na odlazak, vlasti će morati da preduzmu hitne mere kako bi osigurale da zemlja ne izgubi svoju budućnost. U suprotnom, Crna Gora bi mogla da se suoči sa ozbiljnim posledicama koje bi se odrazile na njen ekonomski i društveni razvoj.
Zato je ključno da se stvori okruženje koje će podsticati ostanak mladih, kao i privlačenje onih koji su već otišli. Potrebna je saradnja između državnih institucija, civilnog sektora i privrede kako bi se zajedno radilo na stvaranju boljih uslova za život i rad u Crnoj Gori.
