U manastiru Savina, na obali Boke Kotorske, održan je parastos u znak sećanja na stradale u Jasenovcu i drugim logorima tokom Drugog svetskog rata. Ova ceremonija, koja se organizuje svake godine, okupila je sveštenstvo i monaštvo arhijerejskog namesništva Topaljsko-hercegnovskog, kao i članove Kola srpskih sestara iz Herceg Novog i NVO Srpski soko. Ove godine obeležava se osam decenija od proboja poslednje grupe zatvorenika iz užasnog sistema koncentracionih logora Jasenovac, jednog od najstrašnijih mesta stradanja tokom rata.
Protojerej Nikola Todorović, koji je predvodio ceremoniju, naglasio je važnost sećanja na žrtve i obavezu prema njihovoj uspomeni. On je istakao da je čovek biće obaveze, a da nas te obaveze povezuju sa svim onima koji su sledili blagoslov Svetog Save. Manastir Savina, kao jedno od svetih mesta, predstavlja simbol ovog blagoslova, a otac Nikola je podsetio i na vladiku Nikolaja, koji je često boravio u ovom manastiru, moleći se Bogu.
U svom obraćanju, protojerej je ukazao na značaj sećanja na stradalnike, naglašavajući da su mnogi izgubili živote samo zato što su bili Srbi pravoslavne vere. On je istakao da su prostrane livade pored Save, gde se nalazio logor, mesto koje nas podseća na potrebu da se molimo i da ne zaboravimo žrtve. Takođe je citirao reči patrijarha Germana koji je rekao: „Mi praštamo, ali ne zaboravljamo“. Ova izjava je postala simbol sećanja i otpora protiv zaborava, a protojerej Todorović je naglasio da je važno spojiti praštanje sa sećanjem na stradanje.
Tokom govora, protojerej je istakao da je srpski narod kroz istoriju nosio krst patnje. On je naglasio da nema drugog krsta za srpski narod osim krsta cara Lazara, krsta jasenovačkog i onog na Krfu. Ove reči su podsetile prisutne na bolnu prošlost srpskog naroda i na važnost očuvanja sećanja na žrtve.
Protojerej Todorović je takođe apelovao na obrazovne institucije da uključuju decu u ovakve događaje, kako bi se sećanje na stradale prenosilo na mlađe generacije. Predložio je da učitelji i vaspitači dovedu decu u manastir, kako bi zajedno učili o istoriji i važnosti sećanja na žrtve. Takođe je istakao potrebu da se organizuju putovanja na mesta od istorijskog značaja, kao što su Krf i Kosovo, kako bi se mladima pružila prilika da razumeju svoju istoriju i nasleđe.
Ova ceremonija u manastiru Savina predstavlja važan trenutak u očuvanju kolektivnog sećanja srpskog naroda. Kroz obeležavanje ovakvih događaja, srpska zajednica nastavlja da neguje uspomenu na stradale i pruža podršku porodicama žrtava. U vremenu kada se suočavamo sa izazovima zaborava, ovakvi skupovi su od suštinskog značaja za očuvanje identiteta i kulture.
Osim toga, važnost ovih okupljanja leži i u podsećanju na humanost i potrebu za praštanjem. Dok se čini da su rane prošlosti duboke, važno je da se ne zaboravi lekcija koju istorija nosi. Parastos u manastiru Savina nije samo sećanje na stradale, već i poziv na jedinstvo, razumevanje i suživot među narodima.
Na kraju, ovakvi događaji predstavljaju priliku da se svi prisutni podsete na važnost zajedništva, obaveze prema prošlosti i snage ljudskog duha da prevaziđe sve izazove. U svetu koji se često suočava sa sukobima, sećanje na žrtve i njihovo stradanje može poslužiti kao vodič ka boljoj budućnosti.
