Parlament na Kosovu nije uspeo da se konstituiše ni nakon 44 pokušaja, što otvara pitanja o budućnosti političke situacije u ovoj regiji. Od 15. aprila, kada je započet prvi pokušaj formiranja Skupštine, politička scena se pretvorila u igru mačke i miša između premijera Aljbina Kurtija i opozicije. S obzirom na trenutnu krizu, pojavila se ideja o oduzimanju mandata poslanicima koji ne polože zakletvu do 26. jula, što analitičari vide kao strategiju odugovlačenja i manipulacije.
Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smatra da je oduzimanje mandata poslanicima nerealna opcija. Prema njegovim rečima, pretnja oduzimanjem mandata je taktika koja odgovara Kurtijevoj vladi, kako bi se produžio trenutni status quo. On naglašava da su mandati poslanika formalno verifikovani, ali da to ne znači da će se Skupština konstituisati. U slučaju da poslanici izgube mandate, stranke će moći da kandiduju nove kandidate, što bi moglo dovesti do novih izbora.
Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture, dodaje da nije poznato da li poslanici mogu biti krivično gonjeni zbog neformiranja Skupštine u propisanom roku, ali veruje da bi automatski izgubili mandate. U ovom slučaju, novi izbori bi morali biti raspisani, verovatno od strane predsednice. Fatmir Šeholi, politički analitičar, ističe da trenutna situacija stvara neizvesnost, ali da Kurti može da vlada kao v.d. premijer dokle god opozicija ne pokaže jedinstvo.
Mimoza Kusari-Ljilja, poslanica Alternativa, iznela je opciju oduzimanja mandata kao moguću pravnu posledicu neformiranja Skupštine do predviđenog roka. Ona naglašava da bi to bio presedan, jer do sada nijednom poslaniku nije oduzet mandat u takvim okolnostima. Ukoliko dođe do oduzimanja mandata, to bi moglo otvoriti put za nove izbore. Surlić smatra da vladajuća struktura želi da prolongira izbore kako bi ih eventualno spojila sa lokalnim, čime bi izbegla dodatne komplikacije.
Na osnovu presude Ustavnog suda, poslanici su dužni da formiraju konstitutivnu sednicu u roku od 30 dana, što dodatno komplikuje situaciju. Predsednica privremenih institucija, Vjosa Osmani, razgovarala je sa liderima parlamentarnih stranaka, ali ni ti razgovori nisu doprineli rešenju zastoja u konstituisanju parlamenta. Gungula oko izbora predsednice parlamenta, Albulene Hadžije, dodatno otežava situaciju, jer opozicione stranke odbijaju da je podrže.
Od 15. aprila, konstitutivne sednice su se održavale svakih 48 sati, ali bez uspeha. Opozicione stranke ne žele da predlože komisiju koja bi nadgledala tajno glasanje, što dodatno otežava proces. U trenutnoj situaciji, analitičari smatraju da su izbori jedini način izlaska iz krize.
Kampanja za buduće izbore već je započela, dok političke stranke ne pokazuju spremnost da reše trenutne probleme. Rapajić naglašava da bi bilo najbolje spojiti parlamentarne i lokalne izbore, ali bi to moglo biti pravno komplikovano s obzirom na rokove koje je postavio Ustavni sud.
U svetlu ovih događaja, pitanje ostaje kako će se situacija dalje razvijati i da li će političke stranke uspeti da pronađu konsenzus i rešenje koje bi moglo dovesti do stabilnosti na Kosovu. S obzirom na trenutne tenzije i neizvesnost, budućnost Kosova ostaje neizvesna.
