Ova naučna studija otkriva dublju povezanost između ljudi i zlatnih retrivera, sugerišući da zajednički geni utiču na emocionalnu osetljivost i anksioznost kod oba. Naime, istraživači su analizirali genetski materijal više od 1.300 zlatnih retrivera i uporedili ga sa njihovim ponašanjem, dobijenim kroz upitnike koje su popunjavali njihovi vlasnici. Rezultati su pokazali da čak 12 gena kod zlatnih retrivera ima uticaj na ljudske osobine kao što su inteligencija, depresivnost i emocionalna reaktivnost.
Dr. Eleanor Rafan sa Univerziteta Kembridž ističe da su otkriveni geni povezani sa emocionalnim stanjima kod ljudi i pasa. Na primer, psi koji pokazuju strah od nepoznatih situacija nose gene povezane sa anksioznošću kod ljudi. S druge strane, gen koji olakšava treniranje pasa povezan je sa ljudskom inteligencijom i emocionalnom zrelošću.
Jedan od značajnih gena, PTPN1, povezuje se sa agresijom kod pasa, dok je kod ljudi povezan sa rizikom od depresije. Ovo ukazuje na to da genetika oblikuje način na koji pas doživljava svet. Stručnjak Enoh Aleks naglašava da neki psi lakše ulaze u stres zbog svojih genetskih predispozicija, što može dovesti do problematičnog ponašanja.
Ova otkrića imaju važne implikacije za vlasnike pasa. Razumevanje genetskih osnova strahova kod zlatnih retrivera može pomoći u primeni odgovarajućih tretmana i pristupa obuci. Na primer, vlasnici mogu primetiti da će neki psi bolje reagovati na metode smirivanja koje se koriste kod ljudi, uključujući terapiju protiv anksioznosti.
Dr. Ana Moros-Nuevo, jedna od autorica istraživanja, ističe da ako pas reaguje na određene situacije strahom, vlasnici mogu lakše pokazati razumevanje kada shvate da postoji genetska osnova za to ponašanje. Takođe, ovo istraživanje može pomoći u prilagođavanju veterinarske prakse individualnim potrebama pasa.
Naučnici zaključuju da psi, baš kao i ljudi, mogu osećati posledice savremenog načina života. Profesor Danijel Mils sa Univerziteta Linkoln naglašava da naši ljubimci mogu poslužiti kao modeli za razumevanje emocionalnih poremećaja kod ljudi. Ova saznanja otvaraju vrata za dalja istraživanja koja bi mogla doprineti boljem razumevanju i tretmanu emocionalnih problema kod oba, i ljudi i njihovih četvoronožnih prijatelja.
U svetlu ovih saznanja, vlasnici pasa mogu postati svesniji emocionalnih stanja svojih ljubimaca, što može dovesti do unapređenja kvaliteta života kako pasa, tako i njihovih vlasnika. Ova studija može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja koja bi mogla pomoći u razvoju novih metoda obuke i tretmana za pse sa emocionalnim problemima.
