Mirišu neverovatno, imaju još bolji ukus, a možete ih čak čuvati u teglama i uživati u letu tokom cele godine. Ovaj fenomenalni aspekt voća i povrća omogućava nam da uživamo u njihovim čarima i izvan sezone, što je naročito važno za ljubitelje prirodnih ukusa. U nastavku ćemo govoriti o različitim vrstama voća i povrća koje možete konzervirati i kako to uraditi na pravi način.
Zašto konzervirati voće i povrće?
Konzerviranje voća i povrća je odličan način da se sačuvaju hranljive materije, ukus i aroma. Tokom leta, kada je plodnost prirode na vrhuncu, možete ubrati ili kupiti sveže voće i povrće, a zatim ih konzervirati kako biste uživali tokom cele godine. Pored očuvanja ukusa, konzerviranje omogućava i smanjenje otpada, jer možete iskoristiti sve plodove koje ste ubrali ili kupili.
Najpopularnije vrste voća za konzerviranje
Jedna od najpopularnijih vrsta voća koje se konzervira su breskve. Breskve možete konzervirati u sirupu ili ih jednostavno staviti u tegle sa malo limunovog soka. Takođe, višnje i trešnje su odlične za pravljenje džemova, sokova ili voćnih salata. Jagode, maline i borovnice su takođe savršene za konzerviranje, jer zadržavaju svoj ukus i aromu.
Konzerviranje agruma može biti malo izazovnije, ali se isplati. Limuni i pomorandže mogu se koristiti za pravljenje slatkih ili kiselkastih džemova, a njihova kora može biti odličan dodatak raznim jelima i desertima.
Povrće koje se lako konzervira
Povrće kao što su krastavci, paradajz i paprika su popularni izbori za konzerviranje. Krastavci se najčešće pripremaju kao kiseli krastavci, dok paradajz možete konzervirati u obliku soka ili pelata. Paprika može biti pečena i konzervirana u tegli sa maslinovim uljem, što joj daje poseban ukus.
Osim toga, mahunarke poput graška i pasulja takođe se mogu konzervirati. Ove namirnice su izvor proteina i mogu se koristiti u raznim jelima tokom cele godine.
Tehnike konzerviranja
Postoji nekoliko tehnika konzerviranja koje možete koristiti, a najčešće su: konzerviranje u teglama, zamrzavanje i sušenje.
Konzerviranje u teglama zahteva sterilizaciju, kako bi se eliminisale bakterije. Tegle i poklopci se prvo moraju oprati, a zatim sterilizovati u ključaloj vodi. Nakon toga, voće ili povrće se stavljaju u tegle, a zatim se dodaju sirup, so ili začini, zavisno od vrste proizvoda.
Zamrzavanje je još jedan efikasan način očuvanja. Mnogi plodovi se mogu zamrznuti bez prethodnog kuvanja, ali je važno da se pravilno pripreme. Na primer, bobičasto voće treba oprati i očistiti pre zamrzavanja, dok povrće poput brokolija ili karfiola treba blanširati.
Sušenje je takođe stara tehnika koja se koristi za očuvanje hrane. Ova metoda uklanja vlagu iz hrane, što sprečava rast bakterija. Sušenje se može obaviti na suncu, u pećnici ili uz pomoć sušilice za voće i povrće.
Uživanje u konzerviranim plodovima
Jednom kada ste konzervirali svoje voće i povrće, možete ih koristiti na različite načine. Džemovi i slatka konzervirana voća su savršeni za doručak ili užinu, dok konzervirano povrće može poslužiti kao prilog uz glavno jelo.
Konzerviranje voća i povrća ne samo da čuva ukus leta, već i doprinosi zdravoj ishrani. Kada se konzervira pravilno, voće i povrće zadržavaju većinu svojih hranljivih materija, što ih čini odličnim izborom za ishranu tokom cele godine.
Uživanje u konzerviranju može biti zabavno i kreativno, a rezultati će vam omogućiti da se osvrnete na lepe letnje trenutke čak i kada su dani hladniji.
