Jedan od najtragičnijih događaja u savremenoj srpskoj istoriji dogodio se 3. maja 2014. godine, kada je u Kraljevu ubijen ugledni hirurg dr Slobodan Lukić. Ovaj incident je potresao javnost, a brutalnost zločina dodatno je pojačala tenzije u društvu.
Dr Lukić, tada 66-godišnji načelnik Odeljenja opšte hirurgije Zdravstvenog centra „Studenica“, vraćao se kući sa pijace kada ga je napao 76-godišnji penzioner Budimir Milosavljević. Milosavljević je ispalio sedam hitaca iz pištolja, a nakon toga je pokušao da izvrši samoubistvo, ali su ga sprečili prolaznici. Dr Lukić je odmah prebačen u bolnicu, ali je preminuo tri sata kasnije, ostavljajući za sobom porodicu u dubokom bolu.
Očevici su svedočili o stravičnom prizoru. Jedan od njih je rekao: „Video sam čoveka sa štakom kako prilazi i puca u drugog čoveka. Kada je taj pao, napadač je nastavio da puca.“ Takva hladnokrvna akcija ostavila je mnoge u šoku.
Motiv ovog brutalnog zločina delovao je kao da potiče iz ličnih frustracija. Dr Lukić je pre godinu dana operisao Milosavljevića zbog problema sa žučnom kesom, ali se penzioner činio nezadovoljnim ishodom lečenja. Kako su izjavili svedoci, Milosavljević je često uznemiravao Lukića pre nego što je došlo do tragičnog susreta.
Nakon ubistva, Milosavljević je pokušao da se ubije, ispalivši metak sebi u vrat, ali su ga prolaznici savladali pre nego što je mogao da ponovi svoju nameru. U trenutku kada su ga uhvatili, bio je pod dejstvom stresa i panike, a hitna pomoć ga je odvela u Klinički centar u Kragujevcu, gde su mu dijagnostikovali povrede mekog tkiva.
Reakcija nadležnih vlasti bila je brza. Tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je Milosavljević verovao da ima tumor, uprkos izveštajima koji su pokazali suprotno. Milosavljević je insistirao na tome da mu lekari potvrde njegovo uverenje, što je doprinelo njegovom psihološkom stanju.
Presuda koja je usledila bila je očekivana. Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio je presudu Višeg suda u Kraljevu, a Milosavljeviću je izrečena doživotna kazna u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu zbog svirepog ubistva dr Lukića. Lekarska komisija potvrdila je da Milosavljević pati od psihopatološkog poremećaja hipohondrijskog karaktera.
Ovaj zločin je otvorio mnoge diskusije o mentalnom zdravlju, pristupu lečenju i odgovornosti pojedinaca u društvu. Policijska uprava Kraljeva je potvrdila da je Milosavljević imao odobrenje za držanje oružja, što je dodatno podiglo pitanja o kontroli oružja u zemlji.
U Kraljevu, kao i širom Srbije, dr Lukić će biti zapamćen ne samo kao talentovani hirurg, već i kao žrtva jednog od najstrašnijih zločina u savremenoj istoriji. Ostavio je iza sebe suprugu Danu i dvojicu sinova, Vojkana i Vukašina, koji su sada prisiljeni da žive s tugom i sećanjem na njega.
Ovaj tragičan događaj je podsetnik na to koliko je važno raditi na mentalnom zdravlju i pružanju podrške osobama koje se bore sa psihološkim problemima. Takođe, ukazuje na potrebu za većom pažnjom prema sigurnosti i regulaciji oružja, kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti. U društvu se mora raditi na jačanju svesti o važnosti psihološke pomoći i pravilnog lečenja, jer će samo tako biti moguće smanjiti broj ovakvih tragičnih incidenata.
