Nakon nedavnog bombaškog napada na kuću poznatog pevača Zdravka Čolića i pokušaja otmice Daniela Kajmakoskog, javnost je u velikoj meri zabrinuta zbog bezbednosti javnih ličnosti na estradi. Ovi incidenti postavljaju pitanje da li kriminalne aktivnosti počinju da se prelivaju u svet muzike i zabave, te da li su ovakvi napadi poruka ili testiranje sistema bezbednosti. Milan Milović, penzionisani pukovnik MUP-a, izneo je svoje mišljenje o ovim događajima tokom gostovanja na Kurir televiziji.
Milović je naglasio da ne postoji direktna povezanost između otmice Kajmakoskog i napada na Čolićevu kuću. On je istakao važnost prevencije kada je reč o zaštiti javnih ličnosti, navodeći da obezbeđenje ne bi trebalo da bude jedini oblik zaštite. Preporučio je da javne ličnosti ne troše novac samo na fizičku zaštitu, već da se fokusiraju na prevenciju, jer će u suprotnom biti laka meta za kriminalce. Preveliki broj pratilaca na društvenim mrežama može predstavljati problem, jer lažni profili mogu pratiti njihove aktivnosti i lokacije, što dodatno povećava rizik.
Izveštaji o napadu na kuću Zdravka Čolića dodatno su potvrdili zabrinutost javnosti. Pevač je, nakon što je bomba bačena na njegovu vilu, doneo šok-odluku koja je izazvala pažnju medija. Ovaj incident je mogao biti rezultat dugovanja ili opomene u svetu organizovanog kriminala. Milović je napomenuo da u bezbednosnom sistemu postoji praksa da se pripadnici kriminalnih grupa angažuju za izvršenje ovakvih dela, često koristeći mlade ljude koji nemaju direktnu povezanost sa nalogodavcima.
Milović je takođe izjavio da je otmica pevača bila amaterska i da je izazvala paniku među prisutnima. On je naglasio da je veoma teško pretražiti područje u kojem se dogodila otmica, jer zahteva vreme i detaljan pristup. Policijska istraga se i dalje vodi, a pretraga područja je složen proces koji može trajati. U tom smislu, naglasio je značaj profesionalnog pristupa i angažovanja stručnjaka, posebno ukoliko se slučaj proširi na međunarodni nivo.
Važno je napomenuti da ljudi iz sveta estrade često nastupaju na događajima gde su vlasnici u kontaktu sa kriminalnim miljeom. Ova bliskost može povremeno prerasti u nešto ozbiljnije, što dodatno komplikuje situaciju. Bacanje bombe na Čolićevu kuću može se shvatiti kao opomena ili poruka, a Milović je upozorio na mogućnost da se ovakvi incidenti nastave ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci za zaštitu javnih ličnosti.
S obzirom na sve ove događaje, postavlja se pitanje kako obezbediti sigurnost javnih ličnosti i kako preventivno delovati kako bi se sprečili budući incidenti. U tom smislu, potrebna je bolja saradnja između umetnika i bezbednosnih agencija, kao i edukacija o rizicima koje nosi popularnost i javni život.
U zaključku, incidenti poput otmice Daniela Kajmakoskog i bombaškog napada na Zdravka Čolića ukazuju na ozbiljnost situacije sa bezbednošću u svetu zabave. Potrebno je hitno delovanje kako bi se obezbedila zaštita javnih ličnosti i smanjio rizik od sličnih događaja u budućnosti. Kriminalni pritisci na svet estrade ne bi trebalo da se toleriraju, a društvo mora biti svesno mogućih opasnosti koje dolaze sa slavom i popularnošću.
