Politički analitičar Nebojša Obrknežev izrazio je zabrinutost zbog performansa i šetnji studenata u blokadi, kao i građana koji se spremaju da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra, povodom godišnjice tragedije na železničkoj stanici. On ističe da se ovi događaji ne mogu spojiti sa tugom i sećanjem na žrtve, jer način na koji se dolazi u Novi Sad više podseća na „diskoteku“ nego na ozbiljno obeležavanje tragedije.
Obrknežev smatra da se u isto vreme ne može prikazivati sreća i tuga. On podseća da su performansi i protesti do sada često završavali nasiljem i postavlja pitanje da li oni koji organizuju događaje zaista misle da su drugačiji od onih koji su prouzrokovali nasilje u prošlosti. Prema njegovim rečima, ovi protesti su poslednji trzaji energije opozicionih i aktivističkih grupa, koje preusmeravaju svoju moć kako bi izazvale incidente i poslale negativnu sliku o Srbiji.
Analitičar veruje da je njihova borba protiv vlasti zapravo borba protiv države Srbije, jer se ne bave ključnim pitanjima poput situacije u Kosovskom i Metohijskom regionu ili Republike Srpske. On izražava zabrinutost zbog trenutne situacije u kojoj je deo naroda spreman da ide protiv sopstvene države u teškim vremenima, a ne protiv vlasti.
Obrknežev se nada da neće doći do nasilja nakon komemorativnog skupa i da će preovladati razum i saosećanje. On ističe da su prethodni protesti često dovodili do nasilja, a da je to odgovornost organizatora. Pominje incident kada su demonstranti doneli fekalije ispred Gradske kuće u Novom Sadu dan nakon tragedije, što smatra neprihvatljivim.
Država, prema njegovim rečima, neće dozvoliti bilo kakav oblik nasilja i očekuje se da će policija obaviti svoj posao. On naglašava da grupa koja organizuje proteste ne predstavlja celu Srbiju, koja ima priliku da bira svoju vlast na izborima. Obrknežev ukazuje na unutrašnje sukobe među organizatorima protesta, kao što su plenum protiv plenuma i univerzitet protiv univerziteta, naglašavajući da to nije politika.
Kada je reč o mogućnosti da studenti u blokadi dobiju podršku kroz narativ borbe za pravdu, Obrknežev smatra da njihova popularnost opada, što ukazuje na probleme unutar opozicije. On kritikuje njihovu nedostatak transparentnosti, jer se ne predstavljaju javnosti imenom i prezimenom, već se kriju iza kolektivnog identiteta.
Obrknežev poziva na odgovornost pojedinaca unutar tih organizacija da se jasno identifikuju i preuzmu odgovornost za svoje postupke. On naglašava da je važno da oni koji žele promene budu otvoreni i transparentni, umesto da deluju kroz anonimne kolektive.
Na kraju, Obrknežev izražava zabrinutost da, iako je situacija teška, neki pojedinci i grupe i dalje rade isključivo protiv države, umesto da se fokusiraju na konstruktivne promene. Njegova analiza ukazuje na duboku polarizaciju među društvenim grupama u Srbiji i izazove sa kojima se suočava država u trenutnom političkom okruženju.
