Pet opozicionih stranaka u Srbiji, uključujući Narodni pokret Srbije, Srbija centar, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana i Stranku slobode i pravde, sklopile su dogovor o koordinaciji svojih aktivnosti prema Evropskoj uniji. Ove stranke ističu da je njihov poziv otvoren i za druge proevropske grupacije u zemlji, međutim, neki su već odbili da se pridruže ovom dogovoru. Ove stranke smatraju da je važno da Evropska unija bude informisana o stanju demokratije u Srbiji i da shvati da postoji proevropska alternativa trenutnoj vlasti.
U saopštenju opozicije, naglašava se da je delovanje kroz skupštinska tela postalo besmisleno zbog izigravanja procedura od strane vlasti, što ih je podstaklo na bližu saradnju. Očekivani dolazak misije Evropskog parlamenta u Srbiju krajem januara dodatno je motivisao opoziciju da se organizuje kako bi razobličila antievropski karakter vlasti. Branko Miljuš iz Stranke slobode i pravde naglašava da je dilema između Istoka i Zapada lažna, te da se zapravo bira između evropskog puta i potpune izolacije koju donose radikali na vlasti.
Međutim, iz Demokratske stranke već je stigao negativan odgovor na ovaj poziv. Oni smatraju da je nametanje evropskih integracija štetno u trenutku kada je potrebno stvoriti atmosferu za smenu vlasti. Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, ističe da evropska budućnost Srbije ne zavisi od proevropskih organizacija, već od pobede studentske liste i stvaranja demokratskog ambijenta koji će omogućiti realizaciju tih ideja.
Tokom poslednje godine, studentski pokret se profilisao kao glavna opoziciona snaga, što je dovelo do dileme među parlamentarnom opozicijom – da li se prikloniti studentskom talasu ili izgraditi sopstvenu poziciju. Analitičar Vladimir Dobrosavljević objašnjava da su opozicione stranke izabrale da se profiliraju samostalno kako bi se približile glasačima koji podržavaju evropski put. On smatra da je ovaj potez očekivan i racionalan, s obzirom na to da je uticaj stranog faktora ključan u političkim procesima u regionu.
Opozicija se suočava sa izazovima u komuniciranju sa evropskim institucijama. Umesto formalnog tela koje bi predstavljalo zajednički stav, stranke će se oslanjati na usaglašavanje svojih stavova prilikom istupanja prema EU. Ova strategija može biti korisna za jačanje njihovog zajedničkog delovanja i za sticanje podrške evropskih institucija.
Pored toga, opozicija namerava da koristi situaciju u zemlji kako bi ukazala na probleme sa demokratijom i ljudskim pravima koji se javljaju pod aktuelnom vlašću. Ove stranke veruju da će njihova saradnja doprineti jačanju proevropskih vrednosti u društvu i da će otvoriti prostor za dijalog sa Brusselsom.
U kontekstu trenutne političke situacije, jasno je da se opozicija suočava sa velikim izazovima, ali i sa prilikama. Dok se borba za demokratiju nastavlja, važno je da opozicione stranke ostanu ujedinjene i da jasno komuniciraju svoje ciljeve i vizije građanima. Ukoliko uspeju u tome, mogle bi postati značajna alternativa trenutnoj vlasti i doprineti unapređenju demokratije u Srbiji.
U svetlu ovih dešavanja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, ali je evidentno da proevropske stranke imaju potencijal da utiču na budućnost Srbije i njen put ka EU. Njihova sposobnost da se organizuju i zajednički deluju biće ključna u narednim mesecima. Očekivanja su velika, ali i izazovi su brojni, pa će opstanak i uspeh ove koalicije zavisiti od njihove sposobnosti da prevaziđu unutrašnje razlike i udruže se u zajedničkoj borbi za bolju budućnost.
