Socijalno preduzetništvo sve više postaje deo održivog poslovanja, jer kroz tržišne modele odgovara na brojne društvene i ekološke izazove. U cilju stvaranja boljih uslova za razvoj ovog modela poslovanja, Privredna komora Srbije (PKS) formirala je mrežu od 26 poslovnih savetnika u 16 regionalnih privrednih komora, dok sa lokalnim samoupravama radi na kreiranju sistemskih modela podrške.
Jedan od primera je Kragujevac, prvi grad u Srbiji koji je dobio lokalni Program za podršku socijalnom preduzetništvu i socijalnoj ekonomiji za period 2026–2028. godine. Milica Pavić, rukovodilac Centra za programe podrške privredi i MMSPD PKS, ističe da je cilj aktivnosti Centra da socijalna preduzeća ojačaju svoje poslovne kapacitete, ali i da se bolje povežu sa kompanijama, institucijama i drugim akterima na tržištu.
Mreža poslovnih savetnika koja je formirana pri regionalnim komorama pruža podršku u različitim oblastima – od pomoći pri sticanju statusa socijalnog preduzeća i izrade poslovnih planova, do analize poslovanja, upravljanja rizicima i mentorske podrške. Kroz edukacije, radionice i mentorski rad, PKS nastoji da unapredi poslovne veštine i kapacitete socijalnih preduzeća za dalji rast i razvoj.
Jedan od prioriteta PKS je da socijalna preduzeća dobiju veći pristup tržištu i više prilika da svoje proizvode i usluge predstave potencijalnim kupcima i partnerima. Povezivanje sa tržištem je ključni preduslov za njihovu održivost. Zato u saradnji sa regionalnim privrednim komorama i lokalnim samoupravama organizuju mini-bazare i B2B sastanke. Takođe, pripremljen je elektronski Katalog proizvoda i usluga socijalne ekonomije, kojim se želi približiti ponuda socijalnih preduzeća privredi, institucijama i drugim zainteresovanim korisnicima.
Važan deo aktivnosti odnosi se i na povećanje vidljivosti socijalnih preduzeća i podizanje svesti o njihovom ekonomskom, društvenom i ekološkom doprinosu. Uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), PKS je izradila Strategiju komunikacije u oblasti socijalnog preduzetništva. U okviru promotivnih aktivnosti predstavljeno je 18 socijalnih preduzeća iz različitih delova Srbije, uključujući banke hrane, inicijative za reciklažu tekstila, kao i organizacije koje pružaju podršku osobama sa invaliditetom i drugim ranjivim grupama.
Među ovim preduzećima su Banka hrane Vojvodina, BIO IDEA za održivi razvoj, Caritas Šabac, Centar Zvezda, Čepom do osmeha d.o.o. Novi Sad i mnogi drugi. Cilj nije samo promocija rada ovih preduzeća, već i da kompanije, javne institucije i finansijski sektor prepoznaju socijalna preduzeća kao potencijalne poslovne partnere. Važno je predstaviti njihovu misiju, ali i konkretan društveni i ekološki uticaj koji ostvaruju.
Posebnu ulogu u razvoju socijalne ekonomije imaju lokalne samouprave, jer upravo na lokalnom nivou mogu da se kreiraju modeli koji odgovaraju potrebama zajednice i lokalne privrede. Kao primer dobre prakse izdvaja se saradnja PKS i Grada Kragujevca, koja je rezultirala izradom prvog lokalnog Programa za podršku socijalnom preduzetništvu i socijalnoj ekonomiji za period 2026–2028. Ovaj program predstavlja pionirski primer sistemskog pristupa na lokalnom nivou i potencijalni model za druge gradove i opštine koje žele da razvijaju socijalnu ekonomiju.
Milica Pavić naglašava da će se nastaviti sa razvojem programa koji socijalnim preduzećima omogućavaju da unaprede svoje kapacitete, postanu konkurentnija na tržištu i uspostave kvalitetnije veze sa kompanijama i institucijama. Istovremeno, važno je da se razvija lokalna podrška i da se sve veći broj aktera uključi u stvaranje održivog i inkluzivnog poslovnog okruženja. Ova inicijativa ne samo da doprinosi ekonomskom razvoju, već i jačanju socijalne kohezije i održivosti zajednica u Srbiji.
