Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Miloš Banjac, ukazuje na to da bi građani Srbije od sledeće grejne sezone trebali preći na plaćanje grejanja prema utrošku. U ovom trenutku većina građana plaća grejanje po paušalu, bez obzira na stvarnu potrošnju. Banjac naglašava da se ovaj sistem primenjuje širom Evrope i da ne vidi razlog zašto bi to bilo problematično za Srbiju.
On takođe ističe potrebu za korišćenjem obnovljivih izvora energije i otpada u sistemima grejanja, što trenutno predstavlja „misaonu imenicu“ za našu zemlju. Profesor Banjac objašnjava da su „Beogradske elektrane“ najveći snabdevač toplote u glavnom gradu i da poremećaji u ovom sistemu mogu izazvati dodatne probleme, naročito kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom.
Banjac tvrdi da Srbija ima dovoljno stabilne sisteme za grejanje i struju, koji mogu da izdrže niske temperature. Pominje da su „Beogradske elektrane“ dobro funkcionisale tokom hladnog talasa, bez većih intervencija. Međutim, postavlja se pitanje zašto neki stanovi imaju previše toplote, dok drugi jedva uspevaju da se zagreju. Profesor napominje da je to problem koji treba da reše „Beogradske elektrane“, uz prioritizaciju izbalansiranja sistema grejanja.
Projekat grejanja u Beogradu je odavno postavljen na određene projektne temperature, ali su starije zgrade često projektovane za još niže temperature. Ovo može dovesti do neujednačene raspodele toplote, što stvara frustracije među građanima. Tokom vremena, intervencije koje građani vrše na sistemima grejanja često doprinose disbalansu, što dodatno otežava situaciju.
Kada je reč o prelasku na plaćanje grejanja prema utrošku, Banjac objašnjava da je ovaj sistem u fazi eksperimenta. Određena grupa domaćinstava, koja troši prosečnu količinu energije za Beograd, izabrana je da bude deo probne grupe. Ovaj sistem bi trebao da se primeni na sve potrošače od sledeće grejne sezone, što je zakonska obaveza još od 2013. godine.
Profesor Banjac podseća da je prelazak na naplatu prema utrošku obaveza koja je postavljena od strane razvojnih banaka koje su finansirale sisteme daljinskog grejanja. On smatra da se Srbija mora prilagoditi ovim pravilima, jer su održivi sistemi grejanja ključni za budućnost.
Pored toga, Banjac naglašava važnost prelaska toplana na obnovljive izvore energije. On ukazuje na to da evropske direktive zahtevaju da do 2050. godine sve toplane pređu na obnovljive izvore i otpadnu toplotu. Trenutno, Srbija se suočava s problemima u gašenju kotlarnica na mazut i ugalj, što je prepreka za ekološku tranziciju.
U zaključku, profesor Banjac poziva na hitnu reformu sistema grejanja u Srbiji kako bi se obezbedila efikasnija i pravednija raspodela toplote. Uvođenje plaćanja prema utrošku i prelazak na obnovljive izvore energije su ključni koraci ka održivijem i odgovornijem sistemu grejanja, koji će zadovoljiti potrebe građana i zaštititi životnu sredinu.
