Naučnici su nedavno otkrili novu vrstu hobotnice na dnu okeana kod Galapagoskih ostrva. Ova sitna, plava hobotnica može da stane na dlan i pronađena je na dubini od oko 1.800 metara. Istraživanje je sprovedeno uz pomoć podmornice na daljinsko upravljanje, a saopštenje je objavila Čarls Darvin fondacija.
Dženet Vojt, stručnjakinja za hobotnice iz Čikaškog muzeja prirodne istorije, istakla je da je već pri prvom pogledu na fotografije shvatila da se radi o nečemu posebnom. U početku su imali samo slike, a kasnije i konzervirani primerak koji su analizirali. Vojt je dodala da je najbliža poznata srodna vrsta hobotnice do sada registrovana kod obale Urugvaja, što ukazuje na to da je nova vrsta vrlo specifična i jedinstvena.
Naučnici su se odlučili da ne seciraju jedini primerak nove vrste, već su koristili kompjuterizovanu tomografiju (CT) kako bi stvorili trodimenzionalni model. Stefani Smit, šefica rendgenske laboratorije muzeja, izjavila je da je rad na ovom projektu bio izuzetno uzbudljiv, jer je svaki dan proučavala nešto što niko pre njih nije video.
Nova vrsta, nazvana „Microeledone galapagensis“, pored svoje plave boje, izdvaja se i po maloj veličini unutar porodice Megaleledonidae, koja obično obuhvata veće vrste koje žive u Južnom okeanu oko Antarktika. Vojt je navela da se ova hobotnica razlikuje po kratkim kracima koji imaju samo jedan red sisaljki, što je karakteristika koja nije uobičajena kod većine poznatih hobotnica.
Osim toga, Vojt je ukazala na to da se nova vrsta razlikuje i po glatkoj koži na leđima i specifičnoj obojenosti. Gornji deo tela je svetloplav, dok je donja strana tamno ljubičasta. Ova jedinstvena obojenost može imati zaštitnu funkciju, jer tamni deo tela pomaže hobotnici da se prikrije od predatora, dok plavi deo može da se uklopi u okolinu.
Iako je otkriće nove vrste hobotnice izuzetno uzbudljivo, stručnjaci naglašavaju da takva otkrića nisu retkost, s obzirom na to da veliki delovi okeanskog dna ostaju neistraženi. Prvo viđenje ove vrste zabeleženo je 2015. godine kod ostrva Darvin, koje je nazvano po britanskom naučniku Čarlsu Darvinu, čiji je boravak na Galapagosu značajno doprineo razvoju teorije evolucije.
Ovo otkriće dodatno naglašava bogatstvo i raznolikost života u okeanima, kao i važnost daljih istraživanja ovih gotovo nepoznatih dubina. Naučnici nastavljaju da istražuju okeanske dubine, nadajući se da će otkriti još mnogo nepoznatih vrsta i dodatno osvetliti tajne morskog sveta.
