Dok se većina domaćih povrtara i dalje oslanja na uzgoj proverenih kultura poput kupusa, krompira, paprike ili paradajza, gajenje jedne biljke može doneti ozbiljnu zaradu, a malo ko u Srbiji to zna. Reč je o prokelju, kulturi koja je i dalje retkost na našim njivama, iako se pokazuje kao izuzetno isplativa za one koji su se usudili da je gaje.
Prokelj je zimska, dvogodišnja biljka, poznata po izuzetnoj otpornosti na hladnoću. Bez većih problema podnosi niske temperature, pa čak i jake minuse, što ga čini idealnim za proizvodnju u periodu kada je ponuda svežeg povrća na tržištu znatno manja. Domaćinstva sve više koriste prokelj u ishrani, što dodatno povećava njegovu potražnju.
Seje se sredinom leta, tačnije u prvoj dekadi jula, dok berba traje od kraja decembra pa sve do kraja februara, u vreme kada cene povrća dostižu maksimum. Upravo tada prokelj pokazuje svoju ekonomsku prednost. Trenutna veleprodajna cena kilograma ovog povrća kreće se oko 220 dinara, što je za zimski period više nego zadovoljavajuće, naročito za proizvođače koji imaju obezbeđen plasman.
Među njima je i Marko Mraović iz Kljajićeva kod Sombora, koji se proizvodnjom prokelja bavi već skoro deceniju. On ističe da je prokelj veoma zahvalna biljka za gajenje, jer zahteva manje resursa u poređenju sa drugim kulturama. Pored toga, prokelj je bogat vitaminima i mineralima, što ga čini zdravim izborom za ishranu.
Prokelj se može koristiti na različite načine – može se kuvati, dinstati, peći, a često se koristi i kao sastojak u raznim salatama. Njegova popularnost raste u restoranima i među domaćicama koje žele da obogate svoj jelovnik. Takođe, prokelj je poznat po svojim zdravstvenim prednostima, uključujući poboljšanje probave i jačanje imunološkog sistema.
U Srbiji, prokelj se najčešće gaji u Vojvodini, gde su klimatski uslovi povoljni za njegov uzgoj. Međutim, malo je proizvođača koji su se odlučili za ovu kulturu, što ostavlja prostor za nove ulagače. Gajenje prokelja može biti izuzetno isplativo, posebno u zimskom periodu kada su cene povrća visoke, a konkurencija mala.
Osim Marko Mraovića, postoje i drugi proizvođači koji su prepoznali potencijal prokelja. Njihova iskustva pokazuju da se, uz dobru pripremu i pravilnu negu, može postići visok prinos, što direktno utiče na profitabilnost. Ulaganje u prokelj zahteva pažljivo planiranje i izbor kvalitetnog semena, kao i pravilan agrotehnički pristup.
Jedan od ključnih faktora uspeha u gajenju prokelja je i pravilan izbor parcela. Prokelj najbolje uspeva na plodnim, dobro dreniranim zemljištima, bogatim humusom. Takođe, bitno je obezbediti dovoljnu količinu vlage tokom vegetacije, posebno u sušnim periodima, kako bi se postigao optimalan prinos.
Za sve one koji se razmišljaju o gajenju prokelja, važno je napomenuti da je tržište za ovaj proizvod otvoreno i da postoji sve veća potražnja. Ulaganje u ovu kulturu može doneti značajne finansijske koristi, ali je potrebno i znanje o pravilnom uzgoju i berbi.
U zaključku, prokelj predstavlja izuzetno isplativu kulturu koja se može gajiti u Srbiji, posebno u zimskim mesecima kada je potražnja visoka. Njegove prednosti, kao što su otpornost na hladnoću i visoke cene, čine ga privlačnom opcijom za mnoge povrtare. Gajenje prokelja može biti put ka povećanju prihoda i diversifikaciji proizvodnje, a potencijal za rast tržišta samo dodatno potvrđuje njegovu vrednost.
