Planovi za realizaciju jednog od najambicioznijih pomorskih projekata ponovo su privukli pažnju javnosti, nakon što je ideja o brodu „Freedom Ship“ ponovo aktivirana gotovo tri decenije od njenog prvobitnog predstavljanja. Ovaj koncept zamišljen je kao plutajući grad kapaciteta do 80.000 ljudi, a ako ikada bude izgrađen, predstavljaće jednu od najvećih veštačkih struktura na vodi u istoriji.
Projekat je prvobitno predstavio američki inženjer Norman Nikson tokom devedesetih godina, a sada ga razvija tim pod vođstvom Rodžera Guča, izvršnog direktora kompanije „Freedom Cruise Line International“. Gučo ističe da postoji ozbiljno interesovanje za realizaciju projekta, uprkos velikim tehničkim i finansijskim izazovima.
Prema postojećem konceptu, „Freedom Ship“ bio bi dugačak oko 1.609 metara, širok 244 metra i imao bi čak 30 paluba. Procene govore da bi ukupna vrednost izgradnje iznosila oko 13,9 milijardi evra, što ovaj projekat čini jednim od najskupljih pomorskih poduhvata ikada planiranih.
Brod je zamišljen kao samoodrživa zajednica sa 50.000 stalnih stanovnika, dodatnih 10.000 putnika i posetilaca, kao i oko 20.000 članova posade. Ideja je da se na jednom mestu objedini život, rad i zabava, uz potpunu infrastrukturu nalik savremenom gradu. Na brodu bi se nalazili bolnica, škole, prodavnice, hoteli, restorani, kongresni centar, stadion sa 15.000 mesta, vodeni park, muzeji i koncertna dvorana, čime bi se stvorio kompletan urbani centar na vodi.
Unutrašnjost broda bi bila organizovana tako da funkcioniše kao pravi grad, sa velikim akvarijumom, noćnim klubom i dvospratnom gastronomskom halom. Obrazovni sistem bi se razvijao od osnovnog do univerzitetskog nivoa, dok bi četiri palube bile rezervisane za poslovne zone, finansijske institucije i maloprodaju. Na vrhu konstrukcije nalazilo bi se osam heliodroma za vazdušni saobraćaj, dok bi unutar broda bio razvijen interni transportni sistem, uključujući tramvajsku mrežu.
Za razliku od klasičnih kruzera, „Freedom Ship“ nije zamišljen da pristaje u luke. Plan je da konstantno plovi međunarodnim vodama, obiđe svet svakih dve godine, krećući se brzinom od oko sedam čvorova. Zbog svojih dimenzija, brod ne bi mogao da pristane ni u jednu postojeću luku, a putnici i snabdevanje obavljali bi se putem manjih trajekata.
Jedan od najvećih izazova ostaje obezbeđivanje početnog kapitala i organizacija gradnje. Prema trenutnim planovima, izgradnja bi mogla da počne u Indoneziji, a trup bi bio sastavljen iz više delova na moru, sa procenom trajanja izgradnje između tri i četiri godine.
Finansijski model predviđa učešće privatnih preduzetnika koji bi iznajmljivali ili kupovali poslovni prostor na brodu. Dodatne funkcije projekta uključuju čišćenje okeana tokom plovidbe i razmatranje nuklearne tehnologije kao izvora energije radi smanjenja emisije ugljenika.
Iako su tokom godina postojali slični koncepti, realizovana su samo dva rezidencijalna kruzera. „Freedom Ship“ bi, u poređenju sa njima, bio višestruko veći i kompleksniji, što pojačava skepsu stručne javnosti. Međutim, projektni menadžer Sridev Mukerdžea veruje da ideja ima potencijal za realizaciju i ističe da su posvećenost i upornost ključni faktori za uspeh ovako velikog poduhvata.
Mukerdžea poručuje: „Verujem da su mogućnosti neograničene“ i ističe da će učiniti sve kako bi projekat bio ostvaren uprkos svim izazovima. Ovaj koncept, prema autorima, omogućava novi oblik mobilnog urbanog života koji ne zavisi od jedne lokacije ili države, i postavlja temelje za buduće inovacije u pomorskoj arhitekturi i urbanizmu.
