Ivo Bukljaš (26), koji je optužen za pripadnost „vračarskoj grupi“, negirao je na suđenju u Višem sudu u Beogradu da je pokušao da ubije dvojicu ruskih navijača fudbalskog kluba Spartak 25. marta 2017. godine. Bukljaš je, tada u dobi od 18 godina, tvrdio da nije imao nikakvu nameru da ubije ili povredi bilo koga, već da je bio žrtva napada dok je pokušavao da zaštiti devojku koja je bila napadnuta.
Prema optužnici, nakon kraće svađe, Bukljaš je navodno napao Maksima Andrejeviča Butrina i izbo ga nožem, a potom i Pavela Sergejeviča Bodrova, koji je pokušao da ga odvoji. Ova dva Rusa su se u Beogradu nalazila zbog prijateljske utakmice između Crvene zvezde i Spartaka.
Tokom iznošenja svoje odbrane, Bukljaš je ispričao da se vraćao kući sa treninga i da je naišao na grupu ljudi koja se tuče. Opisao je kako je pritrčao da pomogne devojci koja je bila napadnuta, ali je ubrzo postao žrtva napada i sam pretučen. U sudnici je rekao da je zadobio brojne udarce i da je bio teško povređen, sa otvorenim ranama i modricama.
Nakon napada, Bukljaš je rekao da nije prijavio incident policiji jer se plašio da će biti povezan sa zločinom koji se dogodio kasnije. Umesto toga, povrede mu je sanirala majka, koja je lekar, i on je lagao svojim sportskim kolegama da je bolestan kako bi izbegao treninge.
Ivo Bukljaš se takođe suočava sa optužbama za zločine povezane sa „vračarskom grupom“ i tvrdi da je pritisnut da se dogovori i sarađuje sa vlastima kako bi izbegao dalja krivična dela. On je u pritvoru od novembra 2022. godine i navodi da mu se u javnosti stvara slika krvnika i monstruma bez osnova.
Na pitanje sudije da li je bio upoznat sa optužbama koje su protiv njega podignute, Bukljaš je odgovorio da nije znao sve detalje kada je prvi put saslušan 2020. godine, a sada se suočava sa optužbama koje smatra neutemeljenim. Takođe je naglasio da je ranije bio osuđivan, ali za manje teška dela, uključujući pokušaj teškog ubistva, za koje je dobio uslovnu kaznu.
U vezi sa incidentom iz 2017. godine, Bukljaš je rekao da nije čuo nikakav ruski jezik tokom tuče, već samo vrištanje i dreku. Njegovo svedočenje ukazuje da se oseća nepravedno optuženim i da je sve što se dogodilo u njegovom životu nakon tog incidenta bilo negativno.
Ovaj slučaj, koji uključuje nasilje na ulicama Beograda i zločine povezane sa sportskim rivalitetom, ukazuje na šire probleme u društvu, uključujući nasilje među navijačima i mladima. Bukljaš se u sudu bori za svoju nevinost, dok se suočava sa teškim optužbama koje bi mogle imati dugoročne posledice po njegov život i karijeru.
Usled ovih događaja, društvo se suočava sa pitanjem kako se mladi ljudi, naročito sportisti, mogu zaštititi od nasilja i predrasuda koje mogu proizaći iz njihovog okruženja. Bukljašova situacija takođe postavlja pitanje odgovornosti društva i pravosudnog sistema u borbi protiv nasilja i zločina, kao i u očuvanju prava pojedinaca na pravično suđenje i odbranu.
Suđenje se nastavlja, a svi učesnici očekuju da će se istina o ovom incidentu konačno razjasniti. U međuvremenu, Bukljaš se nada da će moći da obnovi svoju sportsku karijeru i da će se osloboditi tereta koji mu je nametnut.
