Danas je u Višem sudu u Beogradu počelo suđenje vezano za tragičan požar u staračkom domu u Velikom Borku kod Barajeva koji se dogodio 20. januara 2025. godine, a u kojem je stradalo 11 korisnika. Vlasnici doma, Gorica Ivanović, njen suprug Aleksandar i sin Miloš, suočavaju se sa optužbama za teško delo protiv opšte sigurnosti u saizvršilaštvu. Svi optuženi su negirali krivicu, a Aleksandar je izrazio saučešće porodicama nastradalih. Tokom suđenja, iznela su se uvodna izlaganja i predloženi dokazi.
Tužiteljka Dragana Pešić je u svom izlaganju istakla da je Gorica bila direktor staračkog doma, dok su Aleksandar i Miloš imali značajnu ulogu u njegovom vođenju. Tužiteljka je predložila više pisanih dokaza, uključujući obdukcione zapisnike i veštačenja o uzroku smrti korisnika. Naglasila je da su vlasnici doma napravili brojne propuste koji su doprineli tragediji.
Prema njenim rečima, dom nije ispunjavao osnovne uslove za smeštaj korisnika, jer je u njemu bilo više stanara nego što propisi dozvoljavaju. Takođe, naglasila je da nije bilo zaposlenih adekvatne stručne obučenosti te da oni koji su bili zaposleni te noći nisu bili prisutni. Tužiteljka je dodala da dom nije imao sistem zaštite od požara, kao ni osnovne opreme za gašenje, što je rezultiralo izlaganjem korisnika grubom nemaru.
Sa druge strane, advokat okrivljenih, Nemanja Srzentić, zatražio je od suda da se ne unapred označavaju kao krivci, naglašavajući da je potrebno utvrditi odgovornost na osnovu činjenica, a ne pod pritiskom javnosti. Pored toga, Srzentić je istakao da je njegov klijent Miloš Ivanović, koji se nalazio u domu, zapravo pokušao da spasi druge ljude tokom požara, rizikujući sopstveni život, te da bi umesto toga trebao biti doživljen kao heroj, a ne kao okrivljeni.
Advokat je dodatno ukazao na to da se s obzirom na obrazovanje i stručnu spremu okrivljenih ne može očekivati da imaju visok nivo poznavanja propisa o protivpožarnoj zaštiti. Kao dokaz, priložio je skorašnje fotografije protivpožarnog aparata iz Osnovnog suda u Kraljevu, na kojem je stajalo da je poslednji put servisiran 14. marta 2025. godine, što je više od propisanih šest meseci. Ovaj argument je Srzentić koristio kako bi ukazao na to da ni sami sudovi nisu dovoljno informisani o propisima, te da je nerealno očekivati da njegovi klijenti budu svesni svih zakonskih regulativa.
Tužiteljka Pešić se usprotivila ovom dokazu, smatrajući da nije relevantan za slučaj. Advokat je takođe predložio da se ispita stručni savetnik o okolnostima uzroka požara, ali je tužiteljka odbila ovaj zahtev, ukazujući na to da je uzrok već utvrđen tokom uviđaja.
U ovom trenutku, oboje su se saglasili da se ne ispituju oštećeni i svedoci, već da se pročitaju njihovi raniji iskazi. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, ne samo zbog tragičnih gubitaka života, već i zbog pitanja odgovornosti i propusta u sistemu koji je trebao da štiti najranjivije članove društva.
Suđenje će se nastaviti, a sledeći pretres će doneti više informacija o odbranama okrivljenih i dodatnim dokazima koje će strane izneti. Ovaj tragičan događaj ističe potrebu za strožim regulativama i nadzorom staračkih domova, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
